Neka te svuda prate
jata lešinara
dok se zamka
propasti oko tebe stvara
nek telo tvoje
vešala senku uvek baca
a zla kob bolom
pretvara u ispijenog mrtvaca
Ubijaš se odvratno
sporo
ne mrzi te dovoljno
ljudi
ubrzaj svoj bedni
fijasko
da sledi ti dah sred grudi
čovekolika crna
rupa
tek to si oduvek bio
sin škorpije i
bubašvabe
iznutra jadan i
gnjio
sačinjen od laži i
mraka
plod njihovog
ogavnog braka
bez vrednosti, srca
i stida
hijena što krvav
plen kida
Neka te svuda prate
oči prezira pune
da počinka i prijatelja nigde na svetu nemaš
neka ti priroda sama
otrov u lice pljune
dok se očajan,
slomljen, za san konačni spremaš
No comments:
Post a Comment