poltronski kukavičluk estradne scene

   

Fuj, ružnog li naziva. Tim pre što je, rekli bismo, i glup. Kakav kukavičluk,more, to su uspešni, odlučni ljudi, bre! Puni sebe! Gle'j samo kako se šeta okolo, k'o paun na koki! Vrca od drčnosti! To su heroji tužne ćirilice, Kosovke - devojke ranjenih dizelaških srca, junaci krš - stihova, vitezovi VIP-a i separea! Usuđuju se čak i političaru uvući duboko u guzicu, a svi znaju da je tamo jako loše društvo. Smeju oni i u rijaliti! Da, da, probaj ti, obični čoveče, da se za pare ponižavaš pred milionima, prostituišeš svoju i porodičnu intimu, pričaš kako si karao maloletnicu, pokazuješ se otvoreno kao mizantropski drkadžija što davi mačiće radi zabave pa onaniše pred ogledalom. Odista, zadivljujuća je hrabrost potrebna da čovek pred jedan narod - onaj isti od kojeg živi - iznese sve moguće dokaze o tome kako ne zaslužuje ništa od njega, osim batina, suda i robije.

Ali sada ozbiljno: ti ljudi su beskičmenjaci. Ne za sve, naravno. Kada treba ostvariti i odbraniti svoje interese, još kako imaju integritet. Međutim, imaju ga uglavnom za to. Mame i tate ih nisu naučile drugom već su im objasnile kako i Hitler može biti koristan za karijeru, pa valja sa njime biti dobar. Ako treba - i intiman.

 

 

 

Kada uzmemo slugeranjski, poltronski mentalitet prisutan u narodu, udružimo ga sa narcizmom, gramzivošću, slavoljubivošću, polupismenošću i prostaklukom, obučemo kao skupu kurvu i damo razne nezaslužene povlastice - dobijemo zvezdu Granda. Ova zvezda, koliko god da bogata,A nezavisna i uticajna postane, nikada se neće buniti protiv vlasti čak ni simbolično, nikada se neće zauzeti za narod od čijeg obožavanja živi u luksuzu, podržavaće aktivno svaki režim i možda zajedno s njim opljačkati šta može. Zašto će to uraditi? Pa ne samo iz koristi, već i što je ova osoba duhovni rođak političara i kriminalca. U najboljem slučaju je konformista, razmaženi, snobovski, glorifikovani zabavljač, promoter i gledač sopstvenih interesa. Odradiće 'humanitarni' koncert i to naplatiti, cinično tretirajući altruizam kao reklamni trik i biznis strategiju.

Ovo su ljudi koji su 'branili' mostove 1999. Radili su to pre podne i tokom dana, kada nije bilo opasnosti od bombardovanja, što znači da su rat koristili za bezočno reklamiranje. Puno pre sirena za vazdušni napad odlazili su u svoje vile, ili inostranstvo, i odande podržavali diktatorski režim. A čim je režim pao stavili su bedževe Otpora i paradirali kao pobednici među razrušenim zgradama i zgaženim narodom, popularniji nego pre, cvetajući usred naše patnje.

 

 

Ovo su ljudi koji ne izražavaju javno svoje mišljenje ako je suviše nepopularno i riskantno. Jedine nepravde zbog kojih se bune su one što njih pogađaju. Prava građana? Koga briga, znate li vi šta je ona ofucana silikonuša rekla za mene na Pinku? Diktatura, cenzura, ekonomska propast? Ma kakvi, nama je ovde baš dobro, i premijer nam je super, a meni lepo ide, evo baš sam snimila spot za novi hit. Šarli Ebdo? Ne znam ko je taj pevač, ja u poslednje vreme slušam ekskluzivno Acu Lukasa.

Uračunajmo u sve ovo i činjenicu da ti ljudi prave zabavu sledeći isprobane komercijalne šablone. Nema eksperimentisanja, rizika, momenata gde umetnik prosto sledi svoju viziju bez obzira šta publika želi - jer ovde umetnika nema. Ne, za umetnost treba imati barem nešto artističkog integriteta. Ovo su zabavljači. Oni za taj smešni integritet ne znaju i ne zanima ih, jer ovako zarađuju više.

 

 

 

Prostitucija tela nije jedina vrsta prostitucije. Tu je i prostituisanje karaktera i života. U zemlji punoj poltrona, oportunista, konformista i laktaša, ovakvi ne samo da su brojni već i vrlo uticajni. Pevaju pesme koje zabavljaju i umiruju mase. Svešteniku celivaju ruku, političaru guzicu. A njihova mudrost i snaga je, između ostalog, u tome što shvataju da postoje vrste kukavičluka od kojih se napreduje u životu.