životni put
Kao
dečak uvek odbačen i sam
Hladna,
strana lica jedino što znam
Te
podmetah vatre i posmatrah
Plam
Dok
posede guta beznačajnih ljudi
Očajanja
krike im lomeći od grudi
Da
utehe cvet mi ognjeni ponudi
I
Buket
moći koji briše bol,izgnanstva sram
Te kroz
plamen meni šapće:
Po
svaku cenu
moćan
budi
Kao
momak sahranjen u ledenoj samoći
Devojke
proučavam,nevidljiv, žedan moći
Bedne
lutkice od mesa što tupavo gmižu
I
Gubitničkim
putevima sečivu mom stižu
Jer
staze slabih uvek krivudaju ka meni
I mojoj
crnoj tašni koja pogled pleni
Uniformi
plavoj, unutra nož, garota
Hapšenje,suđenje,
javna sramota
Laž o
pokajanju i za sudskog psihijatra
Presuda
uslovna, u srcu
mržnje
vatra
Danas
požar mržnje vlada, sutra će još jače
I moja
verna omča za mekim grlom plače
Tek
ugašene oči prihvatanje
Znače
Devojke
sad posmatram, i torba opet tu je
Korak
lovca izvežban, više se ne čuje
Fantastična
strast me vodi
Od
minuta do minuta
Berući
vlažne
cvetove
moći
Duž
moga
životnog
puta
No comments:
Post a Comment