Dok prolaziš kraj
zidova ravnodušnih lica
krećeš se spokojno
rutinom mirnih dana
životinjica rođena
da postane hrana
nevidljivih,
nečujnih , grabljivih ptica
On te posmatra
Dok planove kuješ,
patiš i snuješ
nesvesna očiju
hladnih poput snega
što tvoja su sena,
tiha pratnja plena
smanjuje se šansa
opstanka i bega
On te prati
Tvoja sudba sada
više tvoja nije
lice ovog sveta
vučje ralje krije
krvoločna volja sa
srcem od leda
namerava da te
gladnom nožu preda
On te želi
Nestaćeš u agoniji
i konačnoj noći
radi zadovoljstva i
osećanja moći
bez smisla, bez
nade, bez pomoći s neba
u betonskoj džungli
gde senka smrti vreba
On je tu.
Sve je bliže.
Nema ti spasa.
No comments:
Post a Comment