Ovaj sumnjivi,
moralizatorski izraz izmišljen od strane nadobudnog novinara a
upotrebljen za ekstremne horore u kojima se naglasak stavlja na
torturu, masakriranje i sakaćenje, osim što je promašen jer
aludira da se publika ovakvih ostvarenja seksualno loži na
mrcvarenje, takođe se promašeno kači filmovima koji ga, bez obzira
na nasilje u njima prikazano, uopšte ne zaslužuju. Takva su i prva
dva dela zloglasne franšize 'Hostel' ( treći deo ne računam jer je
sranje ). Ovakvo etiketiranje postaje vrlo ironično, s obzirom na
njihove poruke. Ali hej, vrlo je lako kenjati i negodujuće dizati
obrvu nad onim što nismo shvatili, a možda ni gledali.
Hostel 1 & 2 su
veoma dobra misteri/triler/horor ostvarenja, urađena vešto i
kompetentno, vizuelno bogata i zrela ( naročito drugi deo ), sa
subtekstom koji totalno pobija optužbe o nekakvoj tobožnjoj
mizoginiji autora. Mene ovde prevashodno interesuje nastavak jer je
bolji, uz to bolje demonstrira besmislenost pomenutih pljuvačkih
tvrdnji.
Za one koji ne
znaju, premisa je sledeća: negde u Slovačkoj postoji taj lep,
idiličan gradić okružen divnim pošumljenim planinama a u njemu
skroman hostel – zamka za mlade turiste koji bivaju kidnapovani
radi sadističke zabave bogatih psihopata što ih podvrgavaju
užasavajućim torturama i ubijaju u napuštenoj fabrici. Operaciju
sprovodi Ruska mafija uz pomoć lokalnih mangupa i moćnika. Svaka
žrtva je unapred odabrana i praćena, stavljena na licitaciju,
namamljena u zamku i onda isporučena svom novom gospodaru.
Užasavajuća ideja koja budi strah od bogatih izopačenjaka, tim pre
što bi mogla biti realna. Za razliku od prvog dela gde su glavni
protagonisti/žrtve muškarci, u drugom to su tri mlade žene. I eto
prilike kritičarima da počnu kokodakati kako film veliča
mizoginiju, pri tom ispadajući bukvalisti koji ne umeju da čitaju
između redova, pa ni ono što je očigledno u njima. Evo zašto:
1. Glavna junakinja
je ono što se rečnikom horor filmova zove Final Girl – jedina
osoba koja preživi pokolj od strane jednog ili više monstruma. Svi
oko nje završe u komadima, samo ona se izvuče, krvava,
istraumirana, izmrcvarena, ali živa i kao pobednik. Ovaj kliše
evoluira sa vremenom: ranije Final Girl cure uvek su bile najslabije
osobe u grupi, plašljive, povučene, ne retko device, sa naizgled
najmanjom šansom opstanka. Ovakva karakterizacija otkriva
konzervativne stavove o moralnosti, seksu, nagradi i kazni. Hostel 2
nam nasuprot tome nudi heroinu koja je jaka ličnost od početka do
kraja, samostalna, samopouzdana, hrabra, ponosna, asertivna,
istovremeno pažljiva, ljubazna, saosećajna, umetnički nadarena,
pristupačna i spontana. Njeno veliko bogatstvo i biseksualnost
dodatno su odstupanje od šablona. Njena pobeda nad svojim mučiteljem
je vrlo očigledna simbolika ( SPOILER: kastrira ga kleštima i pusti
da iskrvari ) koja sama za sebe šalje jasnu poruku. Ona je ratnica i
pobednica, tako da ničeg ženomrzačkog nema u tome kako je
osmišljena.
2. Osim što u
filmu imamo i mušku žrtvu koja doživi stravičnu sudbinu
zajedno sa protagonistkinjama, tu je činjenica da muškarci u filmu
nisu predstavljeni povoljno. Ili su zlikovci, ili njihovi pomagači,
ili bahati i navalentni šabani, ili – u jednom jedinom slučaju –
dobronamerni ali nesposobni da pomognu ikom osim sebi tako što će
pobeći. Njihova dominacija je zla, nasilna, vulgarna, postignuta
podlošću, lukavošću i kriminalom. Štaviše, jedan od dva glavna
mučitelja u filmu, onaj što deluje kao nadrkani alfa – mužjak
vrlo naložen na patnju, pokazuje se nesposobnim da mrcvarenje svoje
žrtve sprovede do kraja, time ne dostigavši sopstvena izopačena
merila muževnosti i superiornosti. Njegov ortak – onaj kastrirani
– iako se pokazuje kao istinski, bezosećajni psihopata, čovek je
u dugovima koji mrzi svoju ženu ali se ne usuđuje da je ubije pošto
je to suviše rizično. Ovi bednici idu na siguricu – sve što
treba je da plate.
3. Tu je i
prisustvo ženskih negativaca. Prelepa devojka koja mami žrtve u
zamku i bogata seksualna sadistkinja što voli da se kupa u krvi
devica ( aluzija na slavnu Eržebet Batori ). One skreću pažnju na
činjenicu da i žene mogu biti još kako nasilne, opasne,
destruktivne – dakle, obdarene osobinama koje se tradicionalno i
najčešće pripisuju muškarcima – što razbija stereotipne
predstave o ulogama polova. Iako ovo može delovati upravo kao
ženomrzački stav, to nije ništa drugo do bitna životna istina.
Predstavljanje žena kao slabijih je seksizam, odricanje mogućnosti
da budu opasne koliko muškarci takođe. Naravno, seksualno ubistvo
počinjeno od strane žena je ređe nego od muškaraca, ali tako je
to predstavljeno i u ovom filmu gde ogromna većina ubilačkih
perverznjaka poseduje testise.
4. Naprosto je
glupavo pobrkati ono što je prikazano sa onim što se kroz prikazano
poručuje. Full Metal Jacket ima scene iživljavanja i ratnih užasa,
ali ne promoviše ni jedno ni drugo. Hostel 2 prikazuje nasilje prema
ženama kako bi ga kritikovao a ne glorifikovao.
Vešto komponovan
scenario, lagano uvođenje likova u opasnost, diskretno i efektno
akumuliranje uznemirujućih detalja i likova, u nekim scenama svedena
a efektna a u drugim raskošna scenografija i kostimografija,
efektan, živ pa i prelep saundtrek, solidna gluma, zadovoljavajuća
završnica – sve su to kvaliteti koji ovaj film još kako
udaljavaju od puke eksploatacije i krvožednog splater – festa.
Režiser/ko-scenarista Ilaj Rot znalački stvara atmosferu sve
teskobnije strave i osećaja bliske propasti, preplićući lepotu
režije i fotografije i užas razorenih tela, grotesknih rana i
agonizujuće patnje. Pri tom nasilje ne deluje minimizirano,
prihvatljivo i zašećereno na bilo koji način – ono brutalno
zlostavlja čula, budi saosećanje i nesmetano pokazuje svoju
nepodnošljivu rugobu. Estetski lep i otrežnjujuće surov, ovaj film
je krvavi cvet što izrasta iz preklanog leša, fascinantan i
strašan, kroz stravične prizore govoreći o ljudskoj krhkosti i
hrabrosti.
Dobra umetnost je
transgresivna, i ukoliko ode predaleko u prikazima zla i strahota,
mnogi će otpisati njene kvalitete jer im zgroženost zamagljuje sud.
Tako i Hostel 2, ironično, dobija glupavu, nezasluženu etiketu
'torture porn' filma sa kojom nema nikakve veze. Na kraju krajeva, to
nije naročito bitno - bitan je kvalitet. Ovde ga ima sasvim
dovoljno.
No comments:
Post a Comment