king of queens: depresivna komedija, zabavna katastrofa

Zašećereni svetovi TV komedija nisu prosto vreme za zabavu nego i reklame za kojekakve tradicionalne vrednosti. Porodica, ljubav, vera i slična sranja, stare muške & ženske uloge, sve te ozbiljne stvari se proturaju uz zajebanciju tokom beskonačnih sati kojekakvih sitkoma i Boljih Života.

Sva sreća pa ima i onih koji sa svim tim urade isto što i kuče sa travnjakom. Takav je King Of Queens.

Ovde konzervativne parole prođu k'o Arapin na Američkom aerodromu. Kao i oni što bi da ih sprovedu. A humor ne može da sakrije čemeran ton i slike lagane propasti. Ružnoća prati šale, laži i manipulacije plešu sa blesavim zabunama, ogavni postupci mame cerekanje. Prisustvo drame ispod sloja komedije gledaoca pomalo pretvara u sadistu koji se smeje tuđoj nesreći i patnji, makar nestvarnoj. Takođe ga barem malo pretvori u nekog ko ismeva tradicionalne vrednosti jer se smeje zajebanciji na njihov račun.

King Of Queens nam umesto manje-više skladnog braka predstavlja dvoje ljudi tako Frankenštajnovski spojenih i neusklađenih da njihova veza deluje neverovatno i nemoguće - dok se ne saznaju detalji. Tada ima smisla što gledamo ovakav par:

 

Daglas - Dag Hefernan, glupi, prosti, infantilni, donekle dobronamerni i dobroćudni, ali i sebični, lažljivi, manipulativni mamin mezimac i tatina sramota. Ima on meko srce kada nije zauzet laganjem, zlobom i smicalicama.Vozi poštanski kamion, jebe mu se da napreduje, a i to je odabrao skoro nasumice. Poseduje sex appeal vreće krompira i sličan intelekt. Navučen na prežderavanje i kao da je samo u tome dobar. Hoće docilnu, staromodnu ženicu da mu bude seksi mama. Ništa od toga, Dagiša, jer tvoja žena je:

 

Keri Hefernan – Spuner, natprosečno inteligentna, sa telom za Plejboj i licem od kojeg se srce topi,dražesna, dobra, osećajna, svadljiva, agresivna, zlobna, pakosna mala kučka. Radi kao sekretarica u advokatskoj kancelariji, džogira i baca okice čežnjivo ka kulama Menhetna. Povremeno želi da joj na uvce gudi neki fensi violončelista u kakvom teatru, krene na koledž, vidi Evropu. Jeste često đubre i zmija, ali ima želju da se popravi i napreduje u životu, za šta joj treba pomoć. Koju neće dobiti jer je udata za jedno znojavo dupe od čoveka.

 

Šta koji kurac ovo dvoje traži zajedno? Nije ona takva rospija da ne može bolje od tog masnog, trapavog troglodita koji bi pojebao čizburger koliko ga voli i koliko ima stila. Jeste to komedija, ali bre preteraše. Inače bi iza takvog braka morale stajati neke surove, nimalo smešne stvari.

E, taj rad.

Dakle, kada se dobiju detalji, ispada sledeće: Keri ima ozbiljan problem sa samopoštovanjem. Ajde. Njeni kriterijumi za muškarce su preniski, što je uticaj nepouzdanog, nepodnošljivog, u mozak višestruko sprcanog ćaće od kojeg je i pobegla. Ma ne seri. Dagiša nije skroz loš, ima stabilan izvor prihoda, neće nigde pobeći i nikakvu fulju smuvati, niti bi uspeo. On je lik iz njenog davno napisanog životnog scenarija, infantilna, nesposobna lakrdija od muškarca koja voli ali emotivno zlostavlja i zapostavlja - znači, kao tatica. Uz to, Dag je na početku njihove veze, dok se Keri kolebala da li da se ipak smuva sa nekim budućim doktorom, šapnuo neke slatke reči koje su je definitivno pridobile. Za njih godinama kasnije saznaje da su iz nekog matorog, bezveznog filma. I da su upućene psu. 

 

Dagiša uz sve to otvoreno izjavljuje da mu smeta Kerina ambicioznost i povremeno napredovanje, koje često sabotira. To glupavo kozje mudo od luzera kolapsira k'o baba u tri dana zaglavljenom liftu čim ženica ispolji inicijativu tipa samousavršavanje. Uz to je opasan fizički po nju: jednom ju je oćoravio na nekoliko nedjelja poklonivši joj operaciju za otklanjanje kratkovidosti kod nekog mesara što daje popust uz kupone. Takođe: odveo je u neko romantično odmaralište da se podsete na slatke trenutke koje su proveli tamo, mada uopšte nisu – on je tu zapravo bio sa nekom drugom i pobrkao je Keri sa tom nebitnom fuksom. Tu je i epizoda gde Dagiša ne rezerviše na vreme sto u finom restoranu za njen rođendan pa završe u bašti pomenutog dok po njima dražesno i romantično pada sneg. Sve to je zrnce peska u pustinji njihovog čemernog braka. Zaključak : Dag je čovekoliki hemoroid na hijeninom dupetu i ja bih ga bacio međ' plamteće traktorske gume.

Ali on je još i dobar u poređenju sa njenim rođenim ćaćom.

Artur Faking Spuner. Višestruki svetki šampion u gaženju po nervima, sranju po tuđem strpljenju, dobroti i životima. Serijski silovatelj zdravog razuma, impresivan luzer koji nijedan od svojih sedamdeset i kusur poslova nije zadržao duže od par meseci. Emotivno zlostavljanje i zapostavljanje koje Keri od njega trpi bilo bi tragično i vrlo depresivno da nije obrađeno u sitkomu. Artur je oličenje neuspelog pater familiasa, ogavno, nokauta i sekire vredno lice jadne, škartirane, duboko neuspele verzije patrijarhata u malom. Ovo sumanuto, smežurano govno razjebanog mozga i bljuvotini sličnog karaktera spalilo je svoju kuću iz razloga suviše idiotskog da uopšte bude spominjan, pa je završilo u podrumu kod ćerke i zete. O radosti li pevuckave i dugom natkriljene! Kao da je tom paru išta dodatno trebalo za nesreću i postepen hod ka uzajamnoj mržnji i preziru. Artur Spuner se svojom ogavnom kombinacijom mentalne bogaljastosti, manipulativnosti i infantilnog sebičluka, uz sklonost paranoji, kockanju, lopovluku, laganju, prevarama, gudri, te raznim drugim raznežujućim pizdarijama, parazitski posađuje na njihova leđa jašući ih pravo u zajedničku sve goru budućnost. I eto prave komedije, one što hoda tankom linijom između valjanja od smeha i zgroženih suza.

 

Ali nije valjda sve tako loše u ovom izmaštanom, komičnom univerzumu, nešto tu mora funkcionisati kako treba! Neka su Hefernan - Spunerovi disfunkcionalni u pičku materinu, ljudi oko njih ipak moraju biti barem malo bolji.

Aha, da, jeste. Osim što nije. Jer otkud će normalna ekipa da se druži sa nenormalnom? Dabome, nisu svi njihovi prijatelji i rodbina suludi kao Artur, niti glupi kao Dag, a ni kučkasti poput Keri, ali definitivno nisu odraz zdravlja, samopouzdanja, uspeha i uklopljenosti. Kroz njihove padove, neuroze, bolje ili gore prikrivenu homoseksualnost/biseksualnost, komplekse i svašta drugo, ova serija napada tradicionalne vrednosti pokazujući kako se one neuspešno slede - kao i to da često ne treba - zahteve od društva nametnute pojedincu predstavljajući te iste pojedince kako se smešno krive, migolje i slamaju pod njima. Uz to, slabosti ovih sporednih likova ne dolaze iz vakuuma već su logične i barem površno objašnjene. Na primer :

 

Spens Olčin, matori mamin dječarac koji je verovatno gej ili biseksualac, što bi za njega moglo biti dobro ( ipak živi u Njujorku, ne u Jagodini ) da on to sebi i drugima priznaje. Ali ne priznaje, i nikada neće. Kvaliteti koje ima – inteligencija, maniri, načitanost – koriste mu za prodavanje karata u metrou i odskakanje od glupih, nekultivisanih i polupismenih prijatelja koji nisu iznad toga da ga nemilice podjebavaju. Samopouzdanje mu je zauvek sabijeno pet metara pod zemlju, ne samo zbog veličine i izgleda, nego pre zbog vaspitanja i sopstvenih odluka. Morbidna vezanost za majku takođe nije od pomoći.

 

 

Holi Šampert, šetačica kerova, lepša i cakanija ( mada ne i zgodnija ) čak i od gospođe Hefernan, izuzetno dobra duša i sigurno najsaosećajnija, najdobronamernija, najtoplija osoba u seriji. Takođe - alkoholičarka, nesigurna u sebe, sklona vezivanju za promašene, sjebane muškarce nalik njenom tatici - lepkarošu. Nesrećna, tužna, usamljena, često eksploatisana zbog svoje dobrote i spremnosti da pomogne. Na kraju serije završi trudna i potpuno sama. Ala je to komično.

 

Tu je i Deni Hefernan, Dagišin brat od strica, nepopularan, nevoljen, nepouzdan, sklon kocki, dosadan i labilan smarač u koga otac nikada nije verovao a žene ga nikad nisu jurile, pa ni trpele. S vremena na vreme započne neki sitan biznis koji brzo propadne što iznenadi samo njega, a ni to uvek. Spensov je cimer, i oni žive u zajednici nad kojom se konstantno nadvija senka sumnje u strejt orijentaciju obojice. Iako zasmejava publiku, ponekad i prijatelje za koje je pitanje koliko su to uopšte, njegova sudbina sigurno nije smešna već mizerna i pretežno samotna.

  

Ovakvi su uglavnom i ostali sporedni likovi. Ne napreduju kao osobe, profesionalno, materijalno, ni na jedan način, osim ka većem i grđem sjebavanju. Dag i Keri postaju lošije osobe, broj ljudi oko njih žalosno se smanjuje, njihov brak je sve ogorčenija borba dvoje neprijatelja koji shvataju da su se grdno zajebali provodeći godine zajedno. Lepe i dobre stvari u ovom klasterfaku ni približno nisu dovoljne da opravdaju mizeriju i egzistencijalni mrak. Religija ovde omane totalno, molitve i odnos likova prema njima ispadaju predmet ciničnog šegačenja. Staromodna slika porodice, morala i poretka leži u ruinama nad kojima se razlama smeh. Ako, ko joj jebe mater.

Ova serija je sjajna ne samo zbog prilično uspelog humora i odličnih glavnih glumaca, već i zahvaljujući svojoj subverzivnosti, vernom predstavljanju neprijatnih istina, lucidnoj analizi ličnosti i međuljudskih odnosa. Ispod sloja komedije leži drama, na momente još kako mračna i tužna, ali upravo zato ljudska i dublja od kojekakvih forsirano zašećerenih propagandnih nebuloza koje ne odražavaju ono što jeste već ono što se želi. King Of Queens imao je autore dovoljno hrabre za to. Takođe, imao je i ovo: 

 

Doduše, ne baš u bikiniju, ali ne može se imati sve.