Ne plači, slomljeno dete, u svojoj
mračnoj sobi
patnja je dar od boga, dok ćutnja
život čuva
starački prsti za sada ne grabe meso
tvoje
kad budu - slobodno vrišti, pravda je
slepa i gluva
Ti si tek igračka mala
za naše prohteve svete
samo još jedno grešno
upotrebljeno dete
Ne plači, narode bedni, dok
ti kuća na doboš ide
gospod siromašnih želi
dvorac od žeženog zlata
iz tuge i radosti tvoje
danak mi kidamo sebi
gradeći carstvo na kostima
žrtava gladi i rata
Svi ste mravi u senci
nebeskog Levijatana
bolje savij kičmu
da ne pukne kao grana
Stopala naša ne dotiču
zemlju
po kojoj robovi zakona puze
Kada ubijamo
klevećemo
vladamo
silujemo
A najviše od svega volimo
sveže i čiste detinje suze
Dok bičem
nebeskog prava
lice zemlje
ove milujemo
No comments:
Post a Comment