Nikada nisam bio
neka mušterija za akcione filmove. Em su neretko glupi i isprazni,
em ja volim dobar horor. Nekoliko izuzetaka ipak postoji, i novi
Pobjesneli Makso jedan je od njih. Maestralno režiran, vizualno
čaroban i raskošan, kritički i tehnički gledano izuzetno uspešan
( šest oskara! ), sa Šarliz Teron u glavnoj ženskoj ulozi, prepun
zadivljujućih praktičnih specijalnih efekata snimljenih usred
pustinje, nabijen konstantnom akcijom… prosto je naporno nabrajati
kvalitete ovog ostvarenja koje originalnu verziju ostavlja daleko iza
sebe. Skoro bilo koji frejm bilo koje scene ili kadra možete uramiti
i okačiti na zid. Ovo je zadivljujuća dvosatna epopeja o post –
apokaliptičnoj borbi u svetu uništenom od strane muškaraca, gde
hrabre, prekaljene i namučene ratnice oslobađaju svoje porobljene
sestre i zabludelu braću – tlačitelje, zamenjujući testosteronom
motivisani princip smrti i destrukcije ženskim principom života i
stvaranja, film koji ukazuje na mogućnost mirne, razumne
egzistencije samo kroz pobedu feminizma i iskupljenje muških
zlostavljača vernim pomaganjem istog u cilju…
Čekaj, čekaj malo…
ŠTA?
Je l' to ovde neko
nekog zajebava?
Da ne budem pogrešno
shvaćen, ja sam pristalica feminizma. Ali ne svakog. A ovaj što se
jasno vidi u Mad Max-u kada se iole zagrebe ispod površine ( ako je
i to potrebno ) je radikalan, isključiv, netrpeljiv i nimalo ne teži
nekakvoj ravnopravnosti. Uz to razrešava žene bilo kakve
odgovornosti za sve loše stvari. Što je naprosto arogantna,
bezobrazna i lažljiva bullshit strategija.
Dakle, prvo se
srećemo sa glavnim ( ? ) junakom za koga saznajemo da je nekako
ostavio ženu i ćerku da umru negde. Kakva pizda. Njega skoro odma'
zarobe sumanuti pustinjski ratnici predvođeni groznim diktatorom
koji je mešavina vojnog, svetovnog i verskog vođe što predstavlja
sebe kao skoro-pa-božansku figuru. On u ovom pustinjskom svetu
poseduje indoor bašte gde raste 'rana, malo plodne zemlje i bogat
izvor vode, a nju sirotinji raji pusti bukvalno na koji sekund jer je
gramzivo govno. Voda šiklja iz ispusta ispod ogromne lobanje
isklesane u stenčugi jer je neophodno naglasiti da testisi = smrt.
Ovaj seronja ima
svoju imperatorku ( Šarliz Teron ) koju je kao dete kidnapovao iz
jedine zelene oaze gde žene žive u harmoniji, sreći i
prosperitetu. Ona je fizički, mentalno i seksualno zlostavljana,
naterana da igra krvave muške igre destrukcije i dominacije zbog
čega se gorko kaje. U militantnom čoporu čiji je zarobljenik ne
vidimo nikakvu sklonost ka zdravim aktivnostima, već samo onim što
su opustošile planetu: eksploatacija žena, gaženje po sirotinji,
proizvodnja goriva i municije. Imperatorka Furioza se hrabro pobuni,
sabotira misiju prevoza ženskog mleka, vode i zdravih, prelepih i
plodnih djeva što služe diktatoru za razmnožavanje, pa zapali ka
pomenutoj rodnoj oazi gde će sve opet biti lepo i krasno. Bjesni
Makso koji se oslobodio svojih otmičara što ga koriste za
transfuzije krvi bolesnim ratnicima jerbo radijacija or some shit
pridruži joj se, mada je isprva prema njoj i njenim štićenicama
agresivan i drkadžija, ali se to promeni nakon što se napoji i
umije mlekom iz cisterne ( oh, kakva suptilna i dirljiva simbolika ).
Jedan od samoubistvu sklonih ratnika kasnije postaje deo njihove
ekipe. Ova dvojica su jedini muškarci predstavljeni kao pozitivni ,
a i oni isključivo zato što su na strani žena.
Uz milion
spektakularno snimljenih i dizajniranih peripetija oni prolaze kroz
žalosne, jezive ostatke nekadašnje feminističke oaze, da bi na
kraju sreli 'majke', kako Furioza zove svoje saplemenice. One su
izgubile sve i sada ubijaju i pljačkaju zle ratnike koje u zamku
namami jedna od njih svojom lepotom, golotinjom i mladošću. Ove
maroderske aktivnosti ovde su totalno opravdane, jer ko jebe
muškarce, ionako su krivi za sve. Furioza od njih saznaje da raj
više ne postoji, i nakon kraćeg premišljanja prevaspitana muška
svinja Makso odluči da im pomogne u poražavanju diktatora i
osvajanju njegovih prirodnih resursa kako bi ženska utopija
blagoslovila lice opustošenog sveta. Ovo se desi nakon ljutih
drumskih okršaja, Furioza i porobljene žene puštaju velikodušno
vodu da slobodno teče, zauzimaju vlast a Makso se pokorno i skromno
izgubi u rulji podanika, mada je u ovome odigrao veliku ulogu, jer
jebi ga shvata kako muškima drugde i nije mesto bez obzira na
zasluge. Di end.
Vat d fak?
Uloga i priroda
polova toliko su nepravedno predstavljeni da to oduzima dah. U celom
filmu ne postoji bukvalno nijedna zla žena, i skoro nijedan dobar i
koristan muškarac. Frajeri su ubili ovaj svet, jer svi znamo da dame
nikada, ni na kakav način, ne učestvuju u aktivnostima koje
uništavaju živote i biosferu. Za bombardovanje 1999. krivi su
isključivo čika Bili Klinton i Tonika Bler; Hilari Klinton, Medlin
Olbrajt i Kondoliza Rajs nikakve veze nisu imale sa tim, taman posla,
pa one su žene, znači bezgrešni anđeli. Imelda Markos je
oklevetana, Eržebet Batori nije postojala, Irma Grese je mit, kao i sve žene- ubice, a istorijski navodi užasnih, zlih vladarki lažirali su muškarci.
Jeste, i ja sam sve nešto primetio da tako mora biti.
Subtekst ovog filma
ženama odriče sposobnost da budu loše i da ne budu u pravu. Između
njegovih redova proviruje besno lice modernog, radikalnog feminizma
koji narcisoidno i bahato krivicu za sva stradanja prisutna kroz celu
istoriju i sadašnjost svaljuje na jednu polovinu čovečanstva, dok
drugu proglašava tako svetački čistom da ispada kako ona samo
treba da preuzme vlast i sve će najednom biti cakum – pakum.
Bezumno ignorisanje činjenice kako su ljudi generalno zle životinje,
kako i muškarci i žene snose odgovornost za mnogo toga, ovde je
stavljeno na pijedestal. Gde je tu priča o ravnopravnosti? Nigde.
Ovo je priča kako patrijarhat treba zameniti matrijarhatom. I onda –
šta? Furioza će biti pravedna, muškarci neće biti porobljeni i ugnjeteni? A zašto bi tako bilo? Kakve su to jebene bajke?
primer tipičnog muškarca
Iako u mnogim
stvarima impresivan i izvanredan, novi Mad Max nosi jednu netrpeljivu
ali zato trendi političku poruku kojom se uvlači modernoj publici.
Na tu poruku ja poručujem sledeće: murš bre, majke ti ga nabijem
bezobrazne. Svi smo mi samo ljudi. I muškarci i žene teže
dominaciji. Bolje da se suočimo sa svojom ulogom u društvu i
svetu, prihvatimo odgovornost kao odrasli, samokritični građani i
građanke. Sve ostalo je laž, nepravda, izvrdavanje i pusta uobraženost.
No comments:
Post a Comment