Nikada nisam bio
neka mušterija za akcione filmove. Em su neretko glupi i isprazni,
em ja volim dobar horor. Nekoliko izuzetaka ipak postoji, i novi
Pobjesneli Makso jedan je od njih. Maestralno režiran, vizualno
čaroban i raskošan, kritički i tehnički gledano izuzetno uspešan
( šest oskara! ), sa Šarliz Teron u glavnoj ženskoj ulozi, prepun
zadivljujućih praktičnih specijalnih efekata snimljenih usred
pustinje, nabijen konstantnom akcijom… prosto je naporno nabrajati
kvalitete ovog ostvarenja koje originalnu verziju ostavlja daleko iza
sebe. Skoro bilo koji frejm bilo koje scene ili kadra možete uramiti
i okačiti na zid. Ovo je zadivljujuća dvosatna epopeja o post –
apokaliptičnoj borbi u svetu uništenom od strane muškaraca, gde
hrabre, prekaljene i namučene ratnice oslobađaju svoje porobljene
sestre i zabludelu braću – tlačitelje, zamenjujući testosteronom
motivisani princip smrti i destrukcije ženskim principom života i
stvaranja, film koji ukazuje na mogućnost mirne, razumne
egzistencije samo kroz pobedu feminizma i iskupljenje muških
zlostavljača vernim pomaganjem istog u cilju…
Čekaj, čekaj malo…
ŠTA?
Je l' to ovde neko
nekog zajebava?
Da ne budem pogrešno
shvaćen, ja sam pristalica feminizma. Ali ne svakog. A ovaj što se
jasno vidi u Mad Max-u kada se iole zagrebe ispod površine ( ako je
i to potrebno ) je radikalan, isključiv, netrpeljiv i nimalo ne teži
nekakvoj ravnopravnosti. Uz to razrešava žene bilo kakve
odgovornosti za sve loše stvari. Što je naprosto arogantna,
bezobrazna i lažljiva bullshit strategija.
Dakle, prvo se
srećemo sa glavnim ( ? ) junakom za koga saznajemo da je nekako
ostavio ženu i ćerku da umru negde. Kakva pizda. Njega skoro odma'
zarobe sumanuti pustinjski ratnici predvođeni groznim diktatorom
koji je mešavina vojnog, svetovnog i verskog vođe što predstavlja
sebe kao skoro-pa-božansku figuru. On u ovom pustinjskom svetu
poseduje indoor bašte gde raste 'rana, malo plodne zemlje i bogat
izvor vode, a nju sirotinji raji pusti bukvalno na koji sekund jer je
gramzivo govno. Voda šiklja iz ispusta ispod ogromne lobanje
isklesane u stenčugi jer je neophodno naglasiti da testisi = smrt.
Ovaj seronja ima
svoju imperatorku ( Šarliz Teron ) koju je kao dete kidnapovao iz
jedine zelene oaze gde žene žive u harmoniji, sreći i
prosperitetu. Ona je fizički, mentalno i seksualno zlostavljana,
naterana da igra krvave muške igre destrukcije i dominacije zbog
čega se gorko kaje. U militantnom čoporu čiji je zarobljenik ne
vidimo nikakvu sklonost ka zdravim aktivnostima, već samo onim što
su opustošile planetu: eksploatacija žena, gaženje po sirotinji,
proizvodnja goriva i municije. Imperatorka Furioza se hrabro pobuni,
sabotira misiju prevoza ženskog mleka, vode i zdravih, prelepih i
plodnih djeva što služe diktatoru za razmnožavanje, pa zapali ka
pomenutoj rodnoj oazi gde će sve opet biti lepo i krasno. Bjesni
Makso koji se oslobodio svojih otmičara što ga koriste za
transfuzije krvi bolesnim ratnicima jerbo radijacija or some shit
pridruži joj se, mada je isprva prema njoj i njenim štićenicama
agresivan i drkadžija, ali se to promeni nakon što se napoji i
umije mlekom iz cisterne ( oh, kakva suptilna i dirljiva simbolika ).
Jedan od samoubistvu sklonih ratnika kasnije postaje deo njihove
ekipe. Ova dvojica su jedini muškarci predstavljeni kao pozitivni ,
a i oni isključivo zato što su na strani žena.
Uz milion
spektakularno snimljenih i dizajniranih peripetija oni prolaze kroz
žalosne, jezive ostatke nekadašnje feminističke oaze, da bi na
kraju sreli 'majke', kako Furioza zove svoje saplemenice. One su
izgubile sve i sada ubijaju i pljačkaju zle ratnike koje u zamku
namami jedna od njih svojom lepotom, golotinjom i mladošću. Ove
maroderske aktivnosti ovde su totalno opravdane, jer ko jebe
muškarce, ionako su krivi za sve. Furioza od njih saznaje da raj
više ne postoji, i nakon kraćeg premišljanja prevaspitana muška
svinja Makso odluči da im pomogne u poražavanju diktatora i
osvajanju njegovih prirodnih resursa kako bi ženska utopija
blagoslovila lice opustošenog sveta. Ovo se desi nakon ljutih
drumskih okršaja, Furioza i porobljene žene puštaju velikodušno
vodu da slobodno teče, zauzimaju vlast a Makso se pokorno i skromno
izgubi u rulji podanika, mada je u ovome odigrao veliku ulogu, jer
jebi ga shvata kako muškima drugde i nije mesto bez obzira na
zasluge. Di end.
Vat d fak?
Uloga i priroda
polova toliko su nepravedno predstavljeni da to oduzima dah. U celom
filmu ne postoji bukvalno nijedna zla žena, i skoro nijedan dobar i
koristan muškarac. Frajeri su ubili ovaj svet, jer svi znamo da dame
nikada, ni na kakav način, ne učestvuju u aktivnostima koje
uništavaju živote i biosferu. Za bombardovanje 1999. krivi su
isključivo čika Bili Klinton i Tonika Bler; Hilari Klinton, Medlin
Olbrajt i Kondoliza Rajs nikakve veze nisu imale sa tim, taman posla,
pa one su žene, znači bezgrešni anđeli. Imelda Markos je
oklevetana, Eržebet Batori nije postojala, Irma Grese je mit, kao i sve žene- ubice, a istorijski navodi užasnih, zlih vladarki lažirali su muškarci.
Jeste, i ja sam sve nešto primetio da tako mora biti.
Subtekst ovog filma
ženama odriče sposobnost da budu loše i da ne budu u pravu. Između
njegovih redova proviruje besno lice modernog, radikalnog feminizma
koji narcisoidno i bahato krivicu za sva stradanja prisutna kroz celu
istoriju i sadašnjost svaljuje na jednu polovinu čovečanstva, dok
drugu proglašava tako svetački čistom da ispada kako ona samo
treba da preuzme vlast i sve će najednom biti cakum – pakum.
Bezumno ignorisanje činjenice kako su ljudi generalno zle životinje,
kako i muškarci i žene snose odgovornost za mnogo toga, ovde je
stavljeno na pijedestal. Gde je tu priča o ravnopravnosti? Nigde.
Ovo je priča kako patrijarhat treba zameniti matrijarhatom. I onda –
šta? Furioza će biti pravedna, muškarci neće biti porobljeni i ugnjeteni? A zašto bi tako bilo? Kakve su to jebene bajke?
primertipičnog muškarca
Iako u mnogim
stvarima impresivan i izvanredan, novi Mad Max nosi jednu netrpeljivu
ali zato trendi političku poruku kojom se uvlači modernoj publici.
Na tu poruku ja poručujem sledeće: murš bre, majke ti ga nabijem
bezobrazne. Svi smo mi samo ljudi. I muškarci i žene teže
dominaciji. Bolje da se suočimo sa svojom ulogom u društvu i
svetu, prihvatimo odgovornost kao odrasli, samokritični građani i
građanke. Sve ostalo je laž, nepravda, izvrdavanje i pusta uobraženost.
Za svaki proizvod
postoji ciljna grupa ili njih više. Prodaješ mumificirane kućne
ljubimce? Ima ko će to da kupi. Prljave ženske gaćice? Isto tako.
Oružje, ukradene kreditne kartice, dečja pornografija? Nikakav
problem. Ovim svetom hodaju ljudi toliko različitih želja i potreba
da i najužasnije, najbezumnije, najogavnije stvari nekome donose
novac. Samo je potrebno doći do mušterija, što prisustvo interneta
omogućava brzo i efikasno. Društvene mreže, vidljive i dostupne
skoro trećini čovečanstva, učiniće da neopravdano legalni
proizvodi dospeju do izopačenih, ograničenih, očajnih klijenata i
blagoslove njihove živote svojim kužnim dodirom. I to nisu uvek
predmeti već i ideje, ideologije, stavovi, trendovi.Praznine i
ludila bezbrojnih života šire gladna usta u drhtavom iščekivanju.
Šta god želela, uvek ima onih koji su bezobzirno i cinično spremni
da ih nahrane.
Antivakcinalni
pokret nije nikakvo novo zlo. Razne druge nazadne, odvratne doktrine
uvek su u smrdljivim talasima zapljuskivale civilizovano društvo,
krvožedno urličući protiv napretka i zdravog razuma. Ljudi bez
morala snabdevaju ljude bez nade, pameti, saosećanja svime što je
potrebno da čovečanstvo postane gore. Hitler je imao klijente.
Imaju ih i Keri Rivera, Slađana Velkov, Lora Skiner, Helena
Begenišić - Šlahter i plejada drugih makijavelista koji diluju
zarazu, propast, sadističko iživljavanje, dezinformacije, otrove i
zlo. Deca zbog toga pate i umiru? Nema veze, samo je korist bitna.
Ova žena je stavljala hlorin dioksid ( izbeljivač ) na ranicu svog deteta i ona se pretvorila u veliku, ogavnu ranu. Ludakinja misli da je to sada 'much better'. Mentalne nakaze koje profitiraju od ovakvog zlostavljanja ništa nisu uradile da je zaustave, naprotiv, ovo je posledica njihovih saveta. Užasno? Svakako. Ali ima i od toga puno gore:
Ova grozna, poremećena osoba priča da su crvi uzrok autizma. Zato daje svom sinu da pije razređeni MMS - ranije pomenuti izbeljivač - kako bi izbacio 'crve' kroz stolicu. Nakon muka i bolova, dete izbacuje trake oguljene crevne sluzokože, kojima majka ponosno paradira i skaredno kači njihove fotografije kako bi od sebi sličnih pobrala aplauze. Ovakvo užasavajuće zlostavljanje sprovedeno na nesposobnima da se odbrane i zatraže pomoć nije prosto užasna zabluda očajnih roditelja, jer to je samo ponekad, već u prvom redu bezobzirno, perverzno, bezdušno iživljavanje. Tim pre što je čak i jedna odrasla žena umrla od upotrebe ovog divnog 'leka'.
Narcizam antivaksera je stravičan. Oni su merilo svega, logika je bezvredna, doktorske diplome takođe, deca su njihovo vlasništvo, mogu sa njima šta žele. Rasprave, argumenti i dokazi ovde ne pomažu, naprotiv, ćešće raspiruju fanatizam širioca kuge nego što u njima bude makar trunku razuma i samilosti. A kada se uzme u obzir i njihova praksa klistiranja kafom, urinom i drugim užasima, onda još jedan mogući aspekt ove situacije počne da pokazuje svoje obrise: seksualno zlostavljanje sopstvene dece. Jer antivakseri toliko pričaju o klizmi, do te mere savetuju jedni druge kako da je koriste na sebi i svom potomstvu, da je nemoguće izbeći užasnu pretpostavku. Naravno, ne kažem da su svi oni mogu biti izvitopereni na taj način, ali ne znam ima li šanse da u tako poremećenoj populaciji nema nijednog pedofila. Sadista, psihotičara, psihopata i drugih abnormalnih ličnosti očigledno ima.
Samouverenost zagriženih antivaksera ni najmanje nije poljuljana pretnjom kaznama do 150 000 dinara za nevakcinisanje deteta, manjkom obrazovanja, inteligencije, pa čak ni očiglednim pogoršanjem zdravstvenih problema:
Iza ovog psihopatološkog užasa ne stoji samo biznis već i politika. Partija 'Dveri' otvoreno podržava antivakserski lobi. Što donekle objašnjava čestu, prosto besnu i agresivnu religioznost ovih neprijatelja zdravog razuma. I hajde ti sada nekom ko je poremećen, neosetljiv, uobražen i misli da ima boga na svojoj strani objasni šta su tekovine civilizacije, opšte dobro, osnovna logika. Nema šanse. Ne zanima ih. Oni su centar univerzuma, zemlja je ravna, Sunce je hladno, citostatici prouzrokuju rak, sangejzing je hranljiv, menstruacija nepotrebna. Armija pacova se podigla po ko zna koji put u istoriji da zakoči napredak i poseje smrt i patnju. Antivakseri su moderna kuga. Ni u onim slučajevima kada su u pitanju prosto očajni, neuki roditelji koji ne znaju šta da rade nema ni trunke opravdanja za širenje već zaboravljenih bolesti i zlostavljanje slabih i unesrećenih. Uostalom, oni su na internetu, dostupne su im tačne informacije. O bednoj, monstruoznoj gamadi od njihovih vođa, gurua, sveštenica i plaćenika da ne govorim. Cela ta lešinarska rabota ne zaslužuje manje od goruće mržnje i najdubljeg prezira. A svi oni to da ih budućnost pamti kako mi pamtimo Inkviziciju, robovlasništvo, masovne zločine, širioce zlih ideja...
Previše ima gnusobe i ludila u ovoj temi. Zato završavam jednom veselom pesmicom. Posvećujem je armiji zaraženih, besnih, skičećih pacova čije je jedino postignuće to da su ovaj svet učinili odvratnijim.
