čudovišta u mojoj familiji

duška kulenović - varagić

To je to. Moj život konačno je došao do one tačke koju sam do sada viđao samo u filmovima. Znao sam da će se desiti pre ili kasnije, i da će tada neke istine početi da izlaze na videlo. Ukratko: ja sam na dijalizi, nemam stalni pristup za dijalizu, imam još jedno jedino mesto gde se nalazi privremeni venski kateter. Jedno jedino, svi ostali krvni sudovi u koje bi se to moglo staviti istrošeni su i oštećeni od prethodnih venskih katetera. Kateter se ne sme trenutno zameniti trajnim zbog krvnih ugrušaka koje imam i u veni i aretriji. Ako se otkinu tokom operacije, mogu me ubiti. Ako ne budem imao operaciju pre ili kasnije sigurno umirem jer neću imati preko čega da se dijaliziram. Jedino što sada mogu je da uzimam lekove protiv tromboze i čekam da on rastvori trombove. A dok čekam, imam da kažem sledeće: moja sestra i zet, Duška i Aleksandar Kulenović , su odvratni, odvratni ljudi. Učinili su meni i mojoj porodici milion zlih stvari, vrlo promišljenom, podlo i koristoljubivo. Isisali su iz nas svaku moguću korist, i sada prosto čekaju da ja i moja majka, ljudi koji smo ih materijalno obezbedili, prosto umrемо. Štaviše, Duška Kulenović dolazi u MOJU kuću da me mojoj majci kleveće i da je okreće protiv mene.

 

Rekao sam prekjuče sestri da ću početi da širim informacijem o njoj i zetu. Zet je đanki i kriminalac. Više o tome u drugom tekstu. Hoću da kažem, ako se meni nešto loše desi – batine ili gore – za to je kriv ovaj čovek po imenu Aleksandar Kulenović:

 

Moja sestra je brutalno izdala svoju porodicu. Udala se za sociopatskog narkomana sa kojim je svoje najbliže srodnike prešla ko zna koliko puta. Na ostavinskoj raspravi 2007. moja majka i ja odrekli smo se svog nasledstva – ja polovine, keva SVEGA – zbog ovog jadnog parazita i njene dece. Aploudovaću jednom i dokumenta da se to sve lepo vidi. Moja sestra od toga ima ogroman stan i desetine hiljada eura na računu ( ima i on ). Kako nam se zahvalila? Fizički je napala moju majku na parkingu suda. Kleveće me okolo da sam je prevario. Za deset godina mog dijaliziranja nijednom se nije ponudila da pomogne. Ignorisala je poprilično i moju majku dok se lečila od raka ove godine. Glavno da smo keva i ja kjonstantno davali pare dok se njen mužić ubijao od dopa a nju kuče nije imalo za šta da ujede.

 

Nikad neću prežaliti sve što sam žrtvovao za ove užasne ljude. Nikada.

Nastavak u sledećem broju.