Kretenu jedan, šta sam ti rekla da kupiš u Merkatoru, a šta si ti
kupio? Mogu li ja tebi išta da poverim a da...
Čekaj, čekaj, a šta to, jebi ga, ne valja? Pazi, inventar:
pakovanje rolni klonj papira – tražila! Desetak litara soka za
onu jebenu bagru od tvojih gostiju...
NAŠIH gostiju, ljubavi! I nije „ jebena bagra „!
Okej, NAŠIH gostiju koje TI poznaješ i koje si TI pozvala jer samo
TI od nas dvoje možeš da podnosiš njihovo intelektualno
proseravanje – TI si tražila! Jer tvoji gosti pederi i vegani i
tajni jebači plišanih kučića umru i pretvore se u tečno govno
od kapljice alkohola, pa zato...
Nemoj da vređaš moje prijatelje koji su pet puta vredniji i
pametniji od tih kršina sa kojima ždereš ispred radnje!
OK, OK, sorry ljubavi, cmok, cmok ( izbegava njegove poljupce), oni
su divni pupoljci, samo su pičkice kad... oooops , sorry, nisam to
hteo da kažem, nego ( vadi iz jedne od mnogobrojnih kesa osveživač
vazduha u boci i prska po prostoriji ) vidi, vidi, baš ono što si
želela, srcuška, sunašce moje purpurno...
( svadljivo, nadrkano ) KO TI JE BRE REK’O DA TO KUPIŠ? Tuš! Nov
tuš nam treba, jebeni pećinski huliganu, koji je to kurac sada?
( Prestane da prska, vraća u kesu ) Cico, manje će da smrdi, veruj
mi, piše na etiketi. A jeftinije nego jebeni tuš. Čak sam nam i
dezodoranse pazario... samo... oba su muška. Je l’ voliš Axe?
Je li, bre, šta si ti pio? Namirisala sam
te s vrata!
A, to ! Pa , to... ( vadi bez mnogo oklevanja flašu Southern
Comfort-a, manje jedna trećina ) Gledaj, bre, Južnjačka uteha,
k'o na filmu, a , baš je dobra ideja, šta kažeš?
Za koga? Idiote! I kako si već uspeo tol'ko da spizdiš, keve ti?
( besno, svađalački ) E pa jebi ga, draga moja, TI INSISTIRAŠ da
se posle ovih... kupovina pešaka vraćam, ništa taksi...
Jer se inače ne isplati, milion puta sam ti već računala!A treba
da spustiš holesterol, pa onda šetaj!
E pa onda, misim, onda se meni, ono, isplati da načnem cugu jer
moram da giljam čet'ri kilometra do jebenog stana i ŠTA SAD TI
IMAŠ DA ME PROZIVAŠ TU...
Nemoj da se dereš na mene, prostačino!
Jao, jao izvini cukili, ljubavi moja divna šećerasta, stvarno mi
je ( pokušava da je izljubi po raznim delovima tela, hvatajući je
za neke od njih, ona gadljivo eskivira ) jako žao, sorry, nisam
'teo...
Dobro, dobro, zajebi to, neka ti cuga, loči do besvesti, šta si
još kupio?
( oduševljeno vadi iz kese ) Ej, DVD sa filmom „ Južnjačka
uteha“! Volter Hil, brate! Kapiraš ideju, kao, pijemo cugu...
Ti je piješ!
Ok, ja je pijem ... i gledamo film koji se isto zove! Kontaš fazon,
a? A ? A ?
( prevrtanje očima, mazohistička pomirenost sa činjenicom da joj
se slinavo prikrada još jedno pokvareno veče ) Da, da, srećice,
naravno, evo, idem ja u kuhinju da odnesem sve te diiivne stvari
koje si ...
Otima mu kese i odlazi u kuhinju, besno mrdajući guzicom što
njegovom već otrovanom mozgu šalje potpunu pogrešnu poruku dok u
jednoj ruci stiska flašu a u drugoj DVD. Ceri se, a onda hrli ka
dnevnoj sobi gde će i jednoj i drugoj tek kupljenoj pasiji moći u
potpunosti da se oda.
Naravno, pri tom ni napola ne registruje njeno besno gunđanje iz
kuhinje. Ono što procesira i prepozna kao uznemirujuće, magle
njegove narastajuće opijenosti – jer poteže iz flaše, tražeći
čašu od dva decilitra u koju će sebi velikodušno sipati – vrlo
uspešno cenzurišu, spremajući se za movie theater doživljaj u
kojem anonimni Ameri ubijaju još anonimnije izvore svoje
frustracije. I on u tome učestvuje – cugajući! Vau!
Nalazi čašu od dva decilitra, istovremeno i njenu svrhu.Odlazi u
dnevnu sobu, ubacuje disk u plejer, namešta sve što je neophodno i
zatim čeka da se izabranica srca njegova pojavi konačno iz svoje
uvređene tišine i smesti vlastitu zavodljivu guzicu kraj njega. OU
JEA, cvili mozak dok istražuje nepoznate draži većih količina
sladunjavog viskija od kojeg do tada nemaše priliku da se rasturi.
PET MINUTA KASNIJE:
Meni ovo deluje kao neko dosadno sranje od filma...
Cicili, čekaj samo, biće tu akcije da se usereš, znam, gled’o
ja osam puta...
Osam puta! Ti si lud! Izgleda k’o sranje! Mislim, močvara, vojna
vežba, oni nose ćorke, šta će da se desi – čudovišta iz
močvare će da ih jebu na redaljku, a?
Fuj, jao ( dere se on, ispijajući drugu polovinu flaše ), zašto
vi žene morate... ono... da se ložite na te pederske varijante?
Neće niko da ih jebe!
U „ Deliverance“ su ih jebali!
E pa ovo nije takav jebeni odvratni film od kojeg sam povraćao kao
klinac kad sam ga vid’o, ovo je... film o PRAVIM muškarcima !
Gled’o si ga k’o klinac? Vidi, vidi, pa što ne kažeš? U
pubertetu, je li ? A nisi se napalio?
A? Šta?
( bezobrazno, gledajući ga prkosno u oči, tražeći đavola ) Nije
te napalila ta scena gej silovanja u „ Deliverance „?
( Mlatarajući rukama ) Marš bre, koji ti je... Jebote, ljubavi,
stvarno, koji ti je kurac bre!
( tobože naivno ) Ma samo pitam, šta ti je...
Ej, ej, ej ( delimično dezorijentisano maše prstom kao da je
opominje ) muškarac se to... ne pita, razu'eš? Jebeš „
Deliverance“ !
( tobože naivno ) Pa da, to sam i mislila...
Ćuti bre i... gle'aj film! Kuš!
( kao naivno, sa velikim, zlobnim osmehom ) Naravno ljubavi, izvini,
ništa nisam rekla, ništa ...
Tišina .... neko vreme ...
KOJI MINUT KASNIJE
Ovo mi se ne sviđa... ja više volim drame i psihološke trilere, a
ovi se tu kolju.
Da! Da! Klanje! Masakr, brate! Osveta, jebote!
Osveta za ŠTA? Ovi im ukrali čamce i pucaju u njih ĆORCIMA! Jako
mudo! Zašto ti divljaci moraju da ih ubijaju zbog toga?
Zato, ljubavi, š'o su čamce UKRALI a ne pozajmili! A š'a ovi
znaju da su to ćorci! Sve ti je to jedan jebeni masivan disrispekt,
čoveče, i ti Kejdžuni, kao manjinska zajednica u... u tim jebenim
Sjebanim Američkim Drža'ama, moraju nekako da se brane! Kapiraš?
Znači, ti njih podržavaš? Taj pokolj u ime... ime te glupe,
moronske odmazde?
Da! Tako se sveti neprijateljima koji te ne poštuju! TAKO!
( izbegavajući oči svog dragog koje joj se kezeći unosi u lice i
suptilno reži ) OK, OK, to je neka vaša imbecilna muška stvar,
neću da se mešam, odo’ ja u kuhinju da napravim francusku
salatu...
( zaustavljena grubim stezanjem desne nadlaktice i agresivnim,
slinavećim unošenjem u lice ) Stavi u nju šunke... hoću jebeno
meso, razumeš...
( blago uznemireno ) Rekla sam ti, moji gosti ne jedu meso i pusti
mi ruku!
Stišnjene šunke, mamu mu jebem!
Pusti mi ruku, mamu ti ja jebem!!!
Dragi joj pušta ruku, draga odlazi u kuhinju. Dragi poteže iz
flaše.
Šta? Ona... Ona meni mamu? Moju mamicu? Moju kevu koja me je ...
bolesna posle smrti ćaleta pazila? Moju kevu? Ona...
On odlaže čašu i prekriva šakom oči iz kojih se pojavljuju suze.
Grca narednih više od pola minuta, povremeno čupajući kosu, dok
ona posluje u kuhinji. Onda dolazi sebi, njegov od plakanja krvavi
pogled poprima ubilačku, predatorsku usredsređenost. Nastavi da
gleda film; svako naredno ubistvo glasno odobrava.
KOJI MINUT KASNIJE
Jebo te... ovaj, sunce, šta si to uradio? Čime si se to namazao
i... kakva je to igračka... JAO! Šta je to ?
Nije to igračka, kurvo! TO – JE – JEBENI – KALAŠ! Moj ćale
mi ga je ostavio! Nasledstvo, jebena očevina!
Šta, tvoj ćale koji se .. uuuups, izvini...
ŠTA SI JEBENO REKLA?
Ništa, ništa, ništa (povlačeči se u susednu prostoriju ) ...
( pijano, trpajući Ksalole u usta) Ma da, nije ništa, lažuro,
ništa ... DA, KAD JE DOŠAO IZ PEČALBE, DA, MAMICU TI JEBEM , DA,
UBIO SE, UBIO SE!( pijano, bez ikakve spomena vredne motorike puca
iz Kalašnjikova u kojem, očigledno, nema metaka, pri tom plače)
TATA! ŠTO SI NAS OSTAVIO! ZARADIO PARE I ... ( rastrzani plač
povremeno isprekidan pretećim režanjem )
Dušo ( kaže draga došunjavši se i plašljivo sklanjajući Kalaš
te vrlo oprezno mazeći po obrazu dragog, koji to prvo odbacuje pa
onda prihvata, kao da mu otrovni pauk gmiže po obrazu ) to se tako
nekad dešava... uzmi, popij još ( dodaje mu uglavnom praznu flašu,
dragi poteže, draga beži u susednu prostoriju )
I ova crknuta mačketina ( dragi pokazuje na crvenkaste razmazotine
po golom torzu ), šta sam se ja njom mazao, u stvari što da ne,
zapravo Džesika Alba mi ionako neće pušiti, iako SAM JOJ PLATIO,
KURVA, MAMU JOJ MEKSIKANSKU! JEBEM IM MATER, OVO JE DOKAZ, LJUDI,
MEKSIKANCIMA NE TREBA VEROVATI! ( pokazuje prstom na iskasapljenu
mačku u uglu sobe; creva joj se vuku rastegnuta po podu)
( draga se krije u ormanu i pokušava da što tiše plače; dragi to
ne čuje i sipa ostatak viskija iz flaše; na sreću, bivajući
suviše inertan da istraži raspoloživi stambeni prostor, on baca
pronicljivi pogled na bočicu alkohola za čišćenje monitora ... )
JOŠ KOJI MINUT KASNIJE I KASNIJE I KASNIJE
Draga leži na podu, ruku i nogu vezanih lepljivom trakom ne baš
uredno, ali pošto je lepljiva traka lepljiva, dovoljno efikasno.
Ionako nema skoro nimalo odeće na sebi, izuzev majice. Uz to veoma
obilno plače. Dragi je takođe razodenut, samo kod njega to deluje
nekako dobrovoljno; Kalaš je polegnut na sto zajedno sa ogromnim,
testerastim nožem i hirurškim skalpelom. Sa pet zvučnika +
sabvufera kućnoga teatra čuje se vesela pesma Kejdžuna koji se
spremaju za obžderavanje preklanim i raščerečenim životinjama.
E vidiš ( pokazuje ekran ), tako se bre... ljudi zaje... zajebavaju
, a ne k’o... i violine i sve, jebemu! А ono
prase ili š'a je, neko s'vorenje – pazi kako su ga razjebali
nožem! Razjebali pa okačili! Ahaha! Super fora!
Zatim pogleda dragu kao da mu je nešto upravo palo na pamet. Ona to
primećuje i prigušeno zavrišti kroz lepljivu traku.
OKO SAT VREMENA NAKON TOGA NEKO ZAZVONI NA VRATA
DESETAK MINUTA POSLE TOGA:
Šta je, pičke vegetirajuće, ne sviđa vam se večera, a? Nije
jebeni - tofu - sirčić - sa - izdrkom – mesto - sosa, a? JEDI!
JEDI BRE! I ti fanfuljo, šta mi tu prodaješ to epileptično
drhtanje! Bre, meso kvalitetno, sveže, po Kejdžunskom receptu?
Čuli ste za Kejdžune,a?
Gosti klimaju, mada to pre izgleda kao da im se glave još više
tresu.
Šta, užad žulja? Jebi ga, pičkice, zamislite da giljate kroz
močvaru, a ono – nevidljive ubice bi da vas sjebu, i znaju
okolinu i ta sranja, a vi pogubljeni i skenjani u pizdu materinu!
Ima toga, ja vid’o, baš malopre...
Dragi uzima komad mesa sa ruke svoje drage poslužene na tacni dok se
ostatak rasporenog leša klati sa plafona ; žvaće sa velikim
uživanjem.
- ... sad sam odgled’o ... sjajan film! Da ga gledamo zajedno, a,
š'a kažete? Samo da odem u radnju po neku žestinu, presušilo,
jebiga...
I tog divotnog dana, mekim belilom
Sunca okupanog kao sveže umiveno devojačko lice, Crkvislav se
ležerno zaputio kroz stari, kaldrmisani centar grada, malene, jarko
ofarbane kuće i živahnu vrevu ljudi izmamljenih poslednjim
blagostima kasne jeseni. Njegova crna kosa, potkresana i zamazana u
oblik unazad zakrivljene ćube, klatila se levo - desno od prijatnog
vetra. Svilena žuto - plava košulja ukrašena tamnim flekama oko
pazuha stajala bi mu kao salivena, samo da je drugog dezena. Ili
ravnog stomaka. Ili širokih ramena. No i ovako Crkvislav - kako je
sam valjano procenio - predstavljaše zamaman prizor za curice, koje
njegov opušten, mačorski hod u špicastim bordo cipelama pratiše
sašaptavanjem, smehom, pogledima. E vala, baš sam frajer, mislio je
ponositi Srbin visoko uzdignute, svetlucave ćubice. Njegov muževni
stomak krčio mu je smelo put.
No kako sva prijatna i slatka komešanja
duše, ili okolnosti što nas maze, moraju proći i biti mrtvo lišće
na stazama neznane sudbe, tako i ovaj od svetla i prolazne lepote
satkani veo stvarnosti iznenada bi pocepan po sredi. Jer, naslonjen
dronjavim, zadivljujuće prljavim džemperom o čistu, torti sličnu
žutu fasadu, sedeo je mladi prosjak sa izrazom pseće pokunjenosti
te slomljenim glasom mrve pomoći iskao od gomile što gledaše
šarenilo i veselje ulice, ali oči za njega nemaše.
U Crkvislavu se probudilo srce čoveka,
vernika, oca, supruga: zar ovog nesretnika, od kojeg sam u toliko
boljem položaju - da ne kažem i čistiji - mogu proći kao da je
mrtav pas? Šta će on, luzer, bez pomoći boljih od njega, kada
očigledno nije ni za kurac? 'Ajde da ja njemu bacim neku siću, jer
Gospod sve to gleda pa posle refundira s kamatom. Nego šta.
Crkvislav zakopa samilosno po džepu
pantalona, izvadi novčanik pa stade u nedoumici: koliko dati a ne
ispasti jeftino govno? Šta bi Gospod rekao? A kako ja da znam, ko će
još da čita onu strašnu knjižurinu. Koliki je minimalan bakšiš
za tu jebenu sirotinju a da se tamo gore u nešto računa?
I tad mu pogled odluta sa neobrijane i
presavijene pojave prosjaka na dućan pored koga beše sedeo. To je
bila crkvena knjižara 'Parastos', a njen čist izlog otkrivao je
galeriju toliko dubokih, jezivo-ozbiljnih i strogih knjiga, da on
obustavi od toga prethodni tok misli.
Ne, zajebi to šta bi Gospod uradio,
reče on u sebi. Šta bi uradili naši pravoslavni duhovnici? Šta bi
uradila Sveta Crkva?
Ispod masne kreste, njegov mozak zaputi
se retko gaženim stazama kontemplacije: zaista, šta svi ti naši
duhovni oci i vođe misle o sirotinji? Da li je barem vole? Nejasno
se sećao toga kako je Isus gotivio fukaru, ali to je bilo mnogo
davno, a sada, ovde... možda je par stvari drugačije. Crkva
oporezuje sirotinju, dok sama porez ne plaća. Znači, tako Gospod
želi. Ili, recimo, kada su bile sve one poplave, crkva je za
postradale ( njih oko 270 000 )izdvojila okruglo... pa, nije bilo
okruglo 10 000 eura, ali skoro. Znači, to bi po osobi bilo (
nakratko je konsultovao kalkulator na mobilnom ) manje od 0,037 eura.
Je l' toliko treba da mu dam? Trideseti deo eura, da vidimo... manje
od 4 dinara. Ili možda JOŠ manje, pošto ovo nije slučaj požara i
poplave?
Šta bi Crkva uradila?
Naravno, naša Sveta Crkva, u mudrosti
od Gospoda dobijenoj, ne bi samilosno srce svoje mogla ubediti da je
prositi na ulici koja ne gori niti je pod vodom isto što i biti
žrtva ovih prirodnih zala. Prema tome, nasmeši se Crkvislav na ovaj
trijumf svoje misli, za prosjaka moram odvojiti manje, jer sve drugo
bilo bi bezosećajno prema onim postradalim dušama. I taman kad
njegova punačka rukica krenu da prebira sitniš, dok se mozak
milostivo odlučio za dar od diplomatska dva dinara...
… a neuljudni prosjak zakuka
slomljenim glasom:
Pomozite nastradalom u
poplavama! Udelite, tako vam Boga!
Crkvislavljev zatečen i donekle besan
pogled zalepi se za bogoradećeg nesretnika: ipak je postradali u
poplavi, znači - treba mu dati tri zarez nešto dinara, jer tako Bog
zahteva. Ali otkud mi onih zarez nešto? Nema, ne
postoji! E pa jebem ti, Crkvislave, tebe glupavog kad 'oćeš da
budeš dobar pa sebi život zakomplikuješ! Zajebi ti ovu matematiku
i računovodstvo, nek se glupi seronja pomoli za nešto kinte, il'
bar malo dopa. Il' za pamet da ubuduće ne živi blizu jebene reke!
Nasmejao se od ove misli, pa
veselo i malo nadmeno susreo prosjakov intenzivni pogled, ispod kojeg
se keziše usta već spremna na ponizno zahvaljivanje. Ali Crkvislav
je vratio novčanik u džep farki, uputio postradalom neodređen
pogled usred ravnodušne maske, pa glatko rekao:
Sori momak, al' nemam
tol'ko sitno.
Odmah nakon toga, on se
zaputi dalje kroz reku ljudi, zverajući u izloge, ulične svirače,
štandove sa grnčarijom, kuvanim kukuruzom, perlama i nekakvim
đinđuvastim šarenilom. No pre svega je gledao u ženske i njihove
delove, jer tako je Gospod odredio u svojoj beskrajnoj,
fascinirajućoj mudrosti. A Crkvislav je, pre svega, želeo kroz
živlenije svoje hodati stazom pravednika. Zato je odlučio da se
kasnije vrati do knjižare 'Parastos' i kupi neku duboku, duboku
knjigu.
