Postoje razni načini
da utvrdite da li je osoba koju znate – ili mislite da znate –
karakterno izopačena, besprizorna, krajnje sebična, grabljiva,
zloćudna, znači – patološki ispljuvak od ljudskog bića. Jedan
koji bih sada spomenuo je nešto čega se ljudi poprilično gade, a
to je patološka gramzivost i škrtost.
Dakle, u doba kada
sam još razgovarao sa mojim sociopatskim zetom, dakle pre nekih 5-6
godina, desila se ova raznežujuća i razgaljujuća epizoda koju ću
uvek rado spominjati. Zet je, treba napomenuti, i tada imao redovan
izvor prihoda, pare na deviznom računu, ženu sa velikim, lepim
stanom i isto parama na deviznom računu. Dakle, materijalno
obezbeđen bolje od većine. Što ga uopšte nije sprečilo da
pretura po kontejnerima, i to na moje oči.
Evo šta se desilo.
Ja sam izlazio iz
stana, išao sam negde taksijem. Moja majka je za svoje unuke
spakovala u kesicu dva kivija i jednu bananu. Zamislite na momenat na
šta podsećaju te tri jadne voćkice. Kesicu je okačila o kvaku ,
pa sam ja pomislio da je to neko đubre koje treba baciti. Bacio sam
je u jedan od tri nadzemna kontejnera u blizini, zvao taksi i čekao
na ulici. Ali oh i kuku i kakva katastrofa, keva je saznala moju
grešku i obavestila zeta. A ovaj bedni skot je, bez i najmanje
primese stida jer on toga apsolutno nema, jurnuo ka kontejnerima i
počeo da pretura po njima, kako bi sproveo akciju spasavanja voćnog
kurca koji će, prekriven trilionima bakterija, da odnese svojim
sinovima koje oh tako voli. Ne mogu da kažem da me je to iznenadilo.
U jednom momentu ova
čovekolika pantljičara mi je doviknula: Ej Vojo, u koji kontejner
si to bacio? Ja sam mu odviknuo: Nemam pojma! U sebi sam dodao: I da
znam ne bih ti rekao. Kopaj!
Taksi je stigao i
odveo me od te patološke blamaže.
Zašto bi se neko
ponašao tako odvratno kao ovaj jadnik? Racionalan razlog za to
uopšte ne postoji. Novca ima, hrane ima, voćni kurac može i sam
da kupi… zar ovakav postupak nije onda sasvim besmislen?
Ne, na žalost nije.
Tako rade loši, zli ljudi. Tako rade gramzive crne rupe sa
neutaživom, grabljivom potrebom da uzmu sve što mogu dobiti
besplatno. To je logika lešinara. Moj zet i sestra su lešinari.
Treba da vidite šta rade na ostavinskoj raspravi.
Takva osoba će
svojim pipcima grabiti šta god može, ukrasti kad se ukaže prilika,
prevariti čim se javi šansa. On pri tom može biti i bogat, nema to
nikakve veze. Unutar njega urliče čudovišna gramzivost koju nikada
i ništa ne može zadovoljiti. Ona je bliznakinja sociopatske potrebe
da se ljudi kontrolišu, eksploatišu, manipulišu, zloupotrebe i
unište. Moja nesposobna sestra našla je muža kakvog zaslužuju i
koji na nju liči. Bednika bez stida što usred bela dana, u
komšiluku gde ga znaju, pretura po đubreta iz potpuno tričavog
razloga. A pri tom radi za vojsku. Nosi uniformu. Zapoveda nekom.
Ima zaista mnogo
načina da čovek pokaže da je zao. Neki od njih nisu nimalo
strašni, pre su smešni i vrlo, vrlo jadni.
No comments:
Post a Comment