Horor fanovi su već
godinama opravdano iziritirani, besni i smoreni poplavom skrnavećih,
idiotskih, komercijalnih i nemaštovitih rimejkova, nastavaka i
ributova. Evropljanin napravi uspešan film o vampirima – eto ti
Amera da par godina kasnije snimi svoju jebenu verziju. Japanac
lansira trend djevojčica kojima mokra kosa prekriva facu ( oh, ala
je to strašno! ) dok pužu iz jebenog VHS ( ? ) snimka, i eto opet
gramzivog kauboja bez ideja ali sa urlajućom gladi za milionima
doloresa. Ni njihovi stravoužasavajući klasici nisu pošteđeni:
legendarni The Thing dobija skroz nepotrebni prikvel dodatno zasran
kompjuterskim animacijama kojima su prekriveni praktični efekti,
Carrie se pretvara u smučavajuće ispeglanu, zašećerenu i
neefektnu reklamu za manekene koji se iz nekog neobjašnjivog razloga
bave glumom, Halloween dobija DVE nove verzije u kojima misterioznost
čudovišta biva zamenjena neuverljivom i neizbežno nelogičnom
origin story humanizacijom, a u nastavku ( ! ) i papazjanijom od
paranormalne nadogradnje( čitaj : dodatnog poglupljivanja )… Sve
u svemu, ovakve cash-and-attention-grab strategije opravdano se
smatraju jednom od glavnih boljki žanra.
That being said,
novi Evil Dead po mom mišljenju NE SPADA u takve rimejkove.
Naprotiv, ovo je za mene bez i trunke sumnje jedan od najboljih
modernih horora. Što je mišljenje sa kojim bi se mnogi složili, a
otprilike isti broj ljudi na njega ispovraćao. Kako to, zašto to?
Pre svega,
primećujem da mnogi mrzitelji nove verzije spadaju u fanove, ili
barem poštovaoce originala kojima pegla ide već na samu pomisao da
će njihov ljubljeni klasik biti prepravljen na bilo koji način. Oni
kreću od premise da je to ideja iz koje ništa dobro ne može izaći.
E pa kada unapred odlučiš da nešto neće valjati, sigurno ćeš
pronalaziti 'dokaze' da si u pravu, čega god se to ticalo. I onda
čitam recenzije poput ove ovde koje se zlonamerno hvataju za sve i
svašta, nalazeći dlaku u svakom jajetu. Glupo je što ljudi idu u
kabinu sred šumetine na planini? Bez toga nema Evil Dead filmova,
štaviše, razlog za to u originalu ( idemo u zajebanciju ! ) glup je
do bola čak i za horor-komediju. U novoj verziji glavna junakinja se
skida sa dopa, što ima smisla jer čik nađi lerdija, apoteku,
lekara koji piše recepte ili drugog ćomana u toj jebenoj divljini.
Ima ljudi koji se ovako detoksiciraju i ja sam čuo za nekolicinu. Ali
baraka je tako daleko od svega, kakav apsurd! Ne, to je element horor
žanra – strah da će ti se na nepristupačnom mestu dešavati
strašne stvari. I zašto ti to nije smetalo u originalu? Ali junaci
nemaju ni telefone ni Internet! Da, zato što su autori hteli da film
ne bude vezan za određen vremenski period.
Ali gde je nestao
sav onaj mračni humor, kmeee, kmeee, kmeee? Aha, a da ga ima bunio
bi se kako nova verzija samo kopira staru. To je ono što se zove
're-imagining'. Rimejk ne mora biti nimalo jebeno smešan, to je
horor naposletku. A to što je lik koji nađe ukletu knjigu pa počne
da čita bajalicu za zazivanje demona očigledno vrlo glup kad to
radi? A kako inače da počne radnja u Ivl Đed filmu? I kako on
odmah može znati sa čime ima posla? Treba li demon da dobije poziv
mejlom? Prisustvo nečeg zlog već čeka protagoniste, čeka žrtve i
čujemo kako šapuće 'Join us', što je saundbajt direktno uzet iz
originala. Ono ih kontroliše u nekoj meri od početka, utičući na
njihove odluke. Priznajem, ima nategnutih, neuverljivih momenata i
skroz fantastičnih obrta, ali to je jebeni Ivl Đed, i bio sa
humorom ili bez njega, ideja je da se prenese nešto od duha
originala. Što
znači – neće sve biti logično niti treba. Pa
bem li ti dedajta
motornom testerom, ovo je horor o demonu koji zaposedne ljude i širi
se kao zarazna bolest, koliko realizma od toga očekivati? Onda
ide kritika na račun toga što su likovi u nemogućnosti da zbrišu
jer je – how convenient – grunula nenormalna kiša i poplavila
jedini most. U originalu most je jebeno prepolovljen, znači – zle
sile su dovoljno snažne za takav manevar već u toj fazi događaja.
Osim toga, audio-komentar
otkriva da je most i u stvarnosti bio poplavljen,
jer je snimano na Novom Zelandu koji ima prilično ozbiljne padavine.
Znači – nisu to bili ni specijalni efekti ni feler u scenariju.
Ovaj
film je krvavo sadističko iživljavanje bez ičeg originalnog! Prvi
deo te izjave je smešna kuknjava: to
je splater, verzije iz osamdesetih su isto to samo uz vrlo bolestan
humor i loše specijalne efekte. Dedajti su očigledni sadisti, baš
kao i Sem Reimi. Demon u ributu je gadan mučitelj koji žrtve
maltretira fizički i mentalno, što ga čini strašnijim a atmosferu
teskobnijom. Drugi deo izjave je naprosto težak bullshit: puno toga
je promenjeno, sasvim dovoljno da nova verzija može biti posmatrana
zasebno. Demon se ne oslobodi prosto jednim čitanjem bajalice iz
'Nekronomikona' koji se ovde
i ne zove tako, već mu je
potreban ritual koji se odvija u fazama. Imamo uvod u radnju,možda
nepotreban,
ali zato drugačiji
od već viđenog. Likovi,
iako nedorađeni, ipak su kompleksniji nego oni stari, a njihovi
međusobni odnosi drugačiji. Završnica
je totalno suluda i ni nalik na prethodne varijante. Vrlo
je jasno da se Fede Alvarez potrudio
što se tiče unošenja novina, uz istovremenu
vernost originalu.
Onda
imamo ovu arogantnu kritiku koja sadrži narednu rečenicu: „ That
the remake is content with being so mean-spirited, so joyless,
and so mechanical suggests that Campbell and Raimi don’t know what
was good about “The Evil Dead” and its sequels. „
Bam! Tvorci legendarnog
originala nemaju pojma zbog čega su njihovi sopstveni filmovi dobri. Ali zato ovaj ovde gari koji ništa nije snimio nego je „
majored in political science and minored in film „ - e, on to
mnogo, mnogo bolje zna. Moram li da analiziram ovakvu monumentalnu,
izluđujuću, pretencioznu uobraženost? Ne bih rekao. Samo
ću istaći kako je izgleda mnogi ispoljavaju. Ne znači im mnogo što
su ributu kumovali hvaljeni i poštovani tvorci originala, svi oni
ipak znaju pravu istinu. Tako
i dotični hipster, koji priznaje da je raskrstio sa horor filmovima,
prvo piše ljubavno pismo
verzijama iz osamdesetih, a onda poliva kiselinu po novoj, ne
objašnjavajući preterano svoja mišljenja. Izvođenja su beživotna,
osim glavne glumice Džejn Levi – žali se novi Rodžer Ebert. To
je donekle istina kada su u pitanju Šajlo Fernandez i, u manjoj
meri, Džesika Lukas. Ali Lu Tejlor Puči i Elizabet Blekmor ne
odgovaraju opisu, možda im je samo trebalo malo vremena da se
zagreju i pokažu veću izražajnost. A
kakvi su glumci u originalu? I kakvi bre glumci u originalu, ono je
ljuti amaterizam.
smeši mu se oskar
Scenario
je katastrofa, tvrdi pametnjaković ne objašnjavajući zašto tako
misli. Svakako, scenario nije savršen – dijalozi stvarno mogu biti
bolji, neki delovi uverljiviji i manje cheesy, ali daleko, daleko je
to od bilo kakve katastrofe, štaviše. Priča
je vešto vođena, u prvoj sceni nas pecajući stravom i nasiljem,
onda dolazi zatišje dok nam
se vidljivo
prikradaju
užas i propast, zatim kreće
magijski ritual kroz koji demon zaposeda glavnu glumicu mic po mic,
dajući nam slatke trenutke narastajuće teskobe prateći
njenu sve jeziviju transformaciju. Ritual
biva kompletiran i pravi pičvajz
kreće sve više i više
se zahuktavajući, ne popuštajući u intenzitetu i kvalitetu,
kulminirajući na veoma lud,
krvav i košmaran način.
Ovaj film ne pretenduje na
duboke poruke, neki naročit subtekst, već da bude dobra, krvava
horor zabava. U tome
i uspeva. U njegovom
univerzumu postoji specifična logika koja je ispoštovana češće
nego što kritičari primećuju. A
izgleda kako nekad ne žele da primete.
Ovaj
film cilja samo na šokiranje publike, cmizdri Gospodar
Filmske Kritike. Ajde ne
seri. Glavna glumica je fantastična, njen talenat
impresivan, naročito s obzirom da je imala 23
godine, ne toliko mnogo prethodnog glumačkog iskustva, i nula
iskustva sa snimanjem horora. Ovu
ulogu, nimalo laku i prostu, snimanu pod vrlo teškim i stresnim
uslovima, apsolutno je rasturila. Ako bih sastavljao top 10 listu
najboljih Final Girl uloga u hororima, Džejn
bi bila među prvih pet. Specijalni efekti su fantastični, CGI
korišćen isključivo za pokrivanje kojekavih žica, sajli i drugih
rekvizitskih zezalica . Scenario
sam spomenuo. Generalno, da original nije trebalo popravljati njegovi
autori ne bi ni želeli novu verziju. Surprise,
surprise – mnogo toga i jeste popravljeno a da rezultat nije bio
generički dosadno ostvarenje, bleda kopija, čisto
komercijalna ispala. Ovaj
film očigledno za cilj ima kvalitet.
Na
kraju svoje pljuvačine, lik filmu demonstrativno, sa izmaštane
visine, daje JEDNU zvezdicu od pet. Novoj, široko i opravdano
omraženoj verziji 'Keri' dao je TRI. Dobar
vic, nema šta. Otpisao je
'ladno skoro sve dobre strane ovog umetničkog dela, poprilično zbog
toga što mu se diže na original. Dakle,
kvaliteti koje pripisuje staroj verziji anuliraju kvalitete nove.
A to ima smisla onoliko.
E,
a tu su i kritike upućene
sceni silovanja glavne junakinje od strane drveća i njihovih
grana/lijana/whatever. Ovde
ulazimo u teritoriju modernog feminizma, političke korektnosti,
trigger warning cmizdrenja i
cenzure. Priznajem, ta scena u originalu jeste gadna, nije neophodna,
ali ni ceo film pa ni
cela franšiza takođe nisu neophodni. Dižu
se glasovi protiv seksualnog nasilja nad ženskim likovima u
hororima, spominju
bombastične fraze kao što je „ politics of tree rape“, besne
optužbe za mizoginiju… Znači,
svi živi u originalu bivaju brutalno ubijeni, ali film je isključivo
ŽENOMRZAČKI? Šta, nasilje protiv muškaraca se ne računa? Ma
zašto bi, tipovi ionako češće bivaju žrtve nasilnih zločina pa
se to nekako podrazumeva. Na
primer, ova recenzija se
skoro uopšte ne osvrće ni na jedan drugi aspekt ributa. I mada je
scena ublažena u odnosu na original, autorki
teksta to ne znači mnogo, i ona je
čak naziva seksualno
stimulišućom. Za koga, majke ti? Meni definitivno nije tako
delovala i sigurno nisam jedini jer
nismo svi silovatelji i jer NIJE SEKSUALNO STIMULIŠUĆA.
Misli li ta žena da se svi
muškarci lože na silovanje? Uz
to, ona kuka jer u obe verzije, kada žrtva priča o svom iskustvu,
njeni prijatelji odbijaju da joj poveruju. Pa gusko jedna, šta drugo
da urade? Da kažu ' O svakako, ta priča kako te je silovala šuma/
crna lijana ispuzala iz usta žene-demona skroz je realna, sve ti
verujemo'? Ona
'ladno pokušava da provuče neki feministički aktivizam kroz jednu
skroz nadrealnu situaciju gde napadač nije ni muškarac ni ljudsko
biće u filmu koji ne govori
o seksualnom nasilju. Vrlo
inteligentno.
A
evo ovde i teksta gde se
knjiški analizira 'maskulinizacija' glavne junakinje koja motornom
testerom ( falusni simbol! ) prepolovi
glavu demonke time tobože simulirajući nekakav blowjob, čime kao
promoviše ideju da žena može biti heroj samo ako oponaša
muškarca? Šta bre? Ko kaže da su scenaristi uopšte pokušavali da
ubace poruke takve vrste? Eto
šta se dešava kada ljudi žele da teorije koje su naštrebali na
koledžu vide i tamo gde ih nema.
Ono
što ja čujem kada čitam takve zamerke je besni urlik ' cenzurišimo
filmove u skladu sa onim što nama smeta!'. E pa terajte se malo u
kurac, ili lijanu, kako god vam drago. Zašto gledate horore ako ne
podnosite prizore nasilja? Glavna junakinja na kraju ispadne heroj,
prođe kroz pakao i izađe kao pobednik i jedini preživeli. To vam
nije dovoljno zbog scene seksualnog nasilja koja je ubačena samo i
jedino zbog toga što je u originalu? Da,
naravno, hajde da SVAKI prikaz nasilja u hororima protumačimo kao da
to isto nasilje veliča, čak i kada očigledno nije tako. Sledeći
logičan korak je cenzura svakog takvog filma. Ma
najbolje da horora nema. Ili još bolje, da bukvalno svaki film, bez
obzira na žanr i sadržinu, prvo pogleda komisija sastavljena od
razmaženih cmizdravaca koji će odlučiti da li su 'trigerovani'
nečim u njemu, pa ako jesu – cenzurisati ili zabraniti! Jebeš
sve što ti ne prija, emajrajt?
Da
zaključim ovo silno brbljanje: Evil Dead 2013 je film oko kojeg se
neminovno moraju lomiti koplja. I
pored fantastične glavne glumice, vrlo kompetentne
režije i montaže, dosta solidnog scenarija, kvalitetnog
zvuka, saundtreka, zadivljujućih specijalnih efekata, atmosferične,
jezive fotografije i osvetljenja, itd, itd, njegovo prokletstvo su
brutalna sadržina i činjenica da je u pitanju nova verzija
obožavanog kult klasika. Takođe,
politika modernog feminizma, naročito Američkog, uskočiće u
priču. Mrzeće ga onoliko
ljudi koliko ga i voli. Ja definitivno spadam u one druge, a za to
imam gomilu jakih razloga.