antivakcinalna kuga

Za svaki proizvod postoji ciljna grupa ili njih više. Prodaješ mumificirane kućne ljubimce? Ima ko će to da kupi. Prljave ženske gaćice? Isto tako. Oružje, ukradene kreditne kartice, dečja pornografija? Nikakav problem. Ovim svetom hodaju ljudi toliko različitih želja i potreba da i najužasnije, najbezumnije, najogavnije stvari nekome donose novac. Samo je potrebno doći do mušterija, što prisustvo interneta omogućava brzo i efikasno. Društvene mreže, vidljive i dostupne skoro trećini čovečanstva, učiniće da neopravdano legalni proizvodi dospeju do izopačenih, ograničenih, očajnih klijenata i blagoslove njihove živote svojim kužnim dodirom. I to nisu uvek predmeti već i ideje, ideologije, stavovi, trendovi.Praznine i ludila bezbrojnih života šire gladna usta u drhtavom iščekivanju. Šta god želela, uvek ima onih koji su bezobzirno i cinično spremni da ih nahrane.

Antivakcinalni pokret nije nikakvo novo zlo. Razne druge nazadne, odvratne doktrine uvek su u smrdljivim talasima zapljuskivale civilizovano društvo, krvožedno urličući protiv napretka i zdravog razuma. Ljudi bez morala snabdevaju ljude bez nade, pameti, saosećanja svime što je potrebno da čovečanstvo postane gore. Hitler je imao klijente. Imaju ih i Keri Rivera, Slađana Velkov, Lora Skiner, Helena Begenišić - Šlahter i plejada drugih makijavelista koji diluju zarazu, propast, sadističko iživljavanje, dezinformacije, otrove i zlo. Deca zbog toga pate i umiru? Nema veze, samo je korist bitna.

Ova žena je stavljala hlorin dioksid ( izbeljivač ) na ranicu svog deteta i ona se pretvorila u veliku, ogavnu ranu. Ludakinja misli da je to sada 'much better'. Mentalne nakaze koje profitiraju od ovakvog zlostavljanja ništa nisu uradile da je zaustave, naprotiv, ovo je posledica njihovih saveta. Užasno? Svakako. Ali ima i od toga puno gore:

Ova grozna, poremećena osoba priča da su crvi uzrok autizma. Zato daje svom sinu da pije razređeni MMS - ranije pomenuti izbeljivač - kako bi izbacio 'crve' kroz stolicu. Nakon muka i bolova, dete izbacuje trake oguljene crevne sluzokože, kojima majka ponosno paradira i skaredno kači njihove fotografije kako bi od sebi sličnih pobrala aplauze. Ovakvo užasavajuće zlostavljanje sprovedeno na nesposobnima da se odbrane i zatraže pomoć nije prosto užasna zabluda očajnih roditelja, jer to je samo ponekad, već u prvom redu bezobzirno, perverzno, bezdušno iživljavanje. Tim pre što je čak i jedna odrasla žena umrla od upotrebe ovog divnog 'leka'. 

Narcizam antivaksera je stravičan. Oni su merilo svega, logika je bezvredna, doktorske diplome takođe, deca su njihovo vlasništvo, mogu sa njima šta žele. Rasprave, argumenti i dokazi ovde ne pomažu, naprotiv, ćešće raspiruju fanatizam širioca kuge nego što u njima bude makar trunku razuma i samilosti. A kada se uzme u obzir i njihova praksa klistiranja kafom, urinom i drugim užasima, onda još jedan mogući aspekt ove situacije počne da pokazuje svoje obrise: seksualno zlostavljanje sopstvene dece. Jer antivakseri toliko pričaju o klizmi, do te mere savetuju jedni druge kako da je koriste na sebi i svom potomstvu, da je nemoguće izbeći užasnu pretpostavku. Naravno, ne kažem da su svi oni mogu biti izvitopereni na taj način, ali ne znam ima li šanse da u tako poremećenoj populaciji nema nijednog pedofila. Sadista, psihotičara, psihopata i drugih abnormalnih ličnosti očigledno ima.


Samouverenost zagriženih antivaksera ni najmanje nije poljuljana pretnjom kaznama do 150 000 dinara za nevakcinisanje deteta, manjkom obrazovanja, inteligencije, pa čak ni očiglednim pogoršanjem zdravstvenih problema:

 Iza ovog psihopatološkog užasa ne stoji samo biznis već i politika. Partija 'Dveri' otvoreno podržava antivakserski lobi. Što donekle objašnjava čestu, prosto besnu i agresivnu religioznost ovih neprijatelja zdravog razuma. I hajde ti sada nekom ko je poremećen, neosetljiv, uobražen i misli da ima boga na svojoj strani objasni šta su tekovine civilizacije, opšte dobro, osnovna logika. Nema šanse. Ne zanima ih. Oni su centar univerzuma, zemlja je ravna, Sunce je hladno, citostatici prouzrokuju rak, sangejzing je hranljiv, menstruacija nepotrebna. Armija pacova se podigla po ko zna koji put u istoriji da zakoči napredak i poseje smrt i patnju.  


Antivakseri su moderna kuga. Ni u onim slučajevima kada su u pitanju prosto očajni, neuki roditelji koji ne znaju šta da rade nema  ni trunke opravdanja za širenje već zaboravljenih bolesti i zlostavljanje slabih i unesrećenih. Uostalom, oni su na internetu, dostupne su im tačne informacije. O bednoj, monstruoznoj gamadi od njihovih vođa, gurua, sveštenica i plaćenika da ne govorim. Cela ta lešinarska rabota ne zaslužuje manje od goruće mržnje i najdubljeg prezira. A svi oni to da ih budućnost pamti kako mi pamtimo Inkviziciju, robovlasništvo, masovne zločine, širioce zlih ideja...


Previše ima gnusobe i ludila u ovoj temi. Zato završavam jednom veselom pesmicom. Posvećujem je armiji zaraženih, besnih, skičećih pacova čije je jedino postignuće to da su ovaj svet učinili odvratnijim.

                                  




 

armija svetoga mraka

        

Ne plači, slomljeno dete, u svojoj mračnoj sobi

patnja je dar od boga, dok ćutnja život čuva

starački prsti za sada ne grabe meso tvoje

kad budu - slobodno vrišti, pravda je slepa i gluva

Ti si tek igračka mala

za naše prohteve svete

samo još jedno grešno

upotrebljeno dete

Ne plači, narode bedni, dok ti kuća na doboš ide

gospod siromašnih želi dvorac od žeženog zlata

iz tuge i radosti tvoje danak mi kidamo sebi

gradeći carstvo na kostima žrtava gladi i rata

Svi ste mravi u senci

nebeskog Levijatana

bolje savij kičmu

da ne pukne kao grana

Stopala naša ne dotiču zemlju

po kojoj robovi zakona puze

Kada ubijamo

klevećemo

vladamo

silujemo

A najviše od svega volimo

sveže i čiste detinje suze

Dok bičem

nebeskog prava

lice zemlje

ove milujemo

sreća je stvar izbora? ma ne seri bre!

            

Malo ko na ovom svetu je imao tu privilegiju da nikada ne zuri u očajnički - snishodljivo nasmešeno lice nekog širioca 'pozitivnih' ideja dok mu ovaj ili ova ne sere po poslednjim molekulima dobrog raspoloženja izbacujući beskorisne fraze tipa ' sreća je stvar izbora', ili ' osmeh leči sve' , ili ' otkad sam u Pentakostalnoj crkvi, ja sam rešila sve svoje probleme'. Svi mi ostali morali smo se suzdržavati od zabijana pesnice posred usta koja pljuckaju ovakve šugave banalnosti pri tom iskezečena u izraz nepodnošljivog, isforsiranog samozadovoljstva. Armija širioca utehe i motivacionih poruka koje vrede manje od dlake sa kozjeg dupeta baulja planetom poput blago euforičnih zombija dok im očaj, užas, patnja i nesigurnost dahću u uho, a oni ih teraju drhtavim plamičkom iskonstruisanog optimizma i vere u bolje sutra. Toliko toga ne valja u vezi sa njihovim tandrljanjima da neću navesti sve razloge, ali evo nekih:

 

1. ŠTA JE UOPŠTE SREĆA? Osnovno pitanje za Komandante Blaženih Osmeha, Maršale Arogantne Dobronamernosti, Šampione Fejsbuk Motivacionih Sličica I Lažnih Citata. Dakle, šta je to? Mnogi bi rekli da se ovo preklapa sa osećanjima zadovoljstva, ispunjenosti, svrhe, zaštićenosti i zbrinutosti, ljubavi itsl. Dakle - često prisustvo prijatnih emocija je od ključnog značaja. Možeš imati milione dolara, uspeh u onom što te zanima, prijatelje i zdravlje, a svejedno ne biti srećan. Da li je moguće biti hepi konstantno? Ne, jer ljudski mozak i život ne funkcionišu tako. Svi imamo uspone i padove, a oni drugi su nekad neophodan preduslov za one prve. Sreća je mestimična, relativna jer ne dolazi svakom od istih stvari, promenljiva, neraskidivo prepletena sa patnjom. I to je ono što isforsirani optimisti i ljudi koji su prosto drkadžije pa vole da osuđuju ne žele i ne mogu da prihvate – činjenicu da stvarnost nije jebena Američka romantična komedija. Malo pada kiša pa onda sija Sunce, malo imaš triper pa ga onda nemaš. A na kraju umreš, možda u mukama i usamljenosti. Hteo bi da ti je svaki dan Oktoberfest? E pa kurac, nema, to nije u ponudi. Ali znaš šta jeste? Gudra, bate, gudra; jedino ona garantovano donosi osećanje zadovoljstva. A kad smo već kod toga:

 

2. LJUDSKI MOZAK JE KONSTANTNO NA GUDRI KOJU SAM PROIZVODI. Tako je, dame i gospodo trezvenjaci, niko na svetu nije trezan niti treba da bude. Zašto? Zato što funkcionišemo zahvaljujući kojekakvim hormonima i neurotransmiterima koji nas prijatno poprave i time motivišu da nastavimo sa konstruktivnim aktivnostima. Navučemo se na dopamin, serotonin, endorfin i drugu cakanu hemiju. A to znači sledeće: ukoliko tvoj mozak iz nekog razloga ne proizvodi dovoljno ovih supstanci, bićeš depresivan, demotivisan, bezvoljan, nesrećan. To može da ide do ozbiljne adikcije i samoubistva. Da li to znači da si izabrao da ti hemija u mozgu bude sjebana? Ne. Znači li to da te izbor da uzimaš antidepresive mora učiniti srećnim? Ne. Pa šta to onda znači? Znači da osećanje zadovoljstva nije za svakog jednako dostižno. Ima za koga nije uopšte, barem tokom perioda ozbiljne depresije. Milioni širom sveta pate od toga, milioni pate od anhedonije, i najlakše je pišati po njima predstavljajući sreću i zadovoljstvo kao nešto što eto visi na najnižoj grani svakog drveta i ne ubere ga samo onaj ko je lenja pizda. Što me vodi ka sledećem:

 

3. ISFORSIRANI OPTIMIZAM OTPISUJE TUĐU PATNJU. Osoba koja ti se smeška izbacujući smučavajuće klišee o značaju pozitivnog razmišljanja, ljubavi i vere dok vrištiš u sebi od mizerije naprosto ignoriše tvoje muke jer je njoj tako prijatnije. Ne nudi ti ni saosećanje, ni utehu, ni pomoć, samo snishodljivu, razgnevljujuću potvrdu svoje tobožnje superiornosti. Vidi, ja ne patim, zašto nisi nalik na mene? Treba samo pozitivno i da ne dopuštaš da te loše stvari savladaju, u redu? Ma naravno, u redu, a je l' u redu da ja tebi ovom pepeljarom razbijem zube? Kako zašto, pa mene će to razveseliti a tebi neće smetati jer misliš pozitivno. Ovakvi 'dobročinitelji' ispadaju naročito neosetljivi i sebični istovremeno tripujući kako unose svetlost u živote neprosvećenih seronja. Postavili su električnu bodljikavu žicu između sebe i tuđeg bola, a isto pokušavaju učiniti i sa sopstvenim. Kao da nije dovoljno iritantno kada neko nema razumevanja za druge, ove nasmešene kukavice to dopunjuju osudom i arogancijom. Ma jebite se vi malo, u redu?

 

4. POJEDINI HRIŠĆANSKI VERNICI UMEJU DA BUDU NAROČITO OGAVNI. Malo ko je arogantniji od onih bogomoljaca i bogomoljki koji sa izmaštanog pijedestala duhovnosti i pravovernosti pljuckaju na ostatak sveta. Ideja da je nekakvo svemoguće biće na tvojoj strani bezobrazluku daje krila i mlazni pogon. Dok se ozareno kezeče i trtljaju kako su Bog i ljubav prema pomenutom jedini lek za apsolutno sve, kako te zabludelost i greh odvlače od blaženstva, kako su tvoje muke dokaz da si zlikovac prema tvorcu univerzuma, oni u svojim anestetiziranim glavama svetački lebde nad tobom i tvojom prljavom, prizemnom patnjom. Strpali su svu kompleksnost sveta i života u par dogmi i mnogo vole sebe zbog te mudrosti. Tebe vole manje, ako uopšte, mada nikad ne bi priznali jer se ne uklapa u ulogu koju igraju da pobegnu od očaja. Njihovo uporno ignorisanje realnosti je sanktifikovano pošto bi prepuštanje jadu bilo kritika crkvene ideologije koju slede. Kako se usuđuješ da budeš tužan kada postoji bog koji je ljubav, milost i sreća? Evo, ja sam rešila sve svoje probleme pristupajući crkvi, i jeste da sam i dalje nesamostalna vezana vreća bez samopouzdanja, posla i poštovanja za ljude, jeste mi muž i dalje đanki kojeg nisam šutnula jer dilovanjem dopa hrani mene i decu, ali hej – sada Isus odobrava moj način života. A ljudi poput tebe su radioaktivna Luciferova govna koja će goreti u paklu. Eto. Šta će ti taj čekić ?

 

5. NEKI OD NJIH NE KAPIRAJU TUĐU PATNJU. U pojedinim slučajevima, ovi ljudi su genetskom srećom, možda i dobrim vaspitanjem, u stanju da budu hipomanični i smireni i dok rone kroz govna ispunjena ajkulama. Autentično zadovoljnim svojim životom, realnošću, situacijama, oni spokojno kao Bude gaze napred apsolutno ne shvatajući kako je to kada drhtiš pred narednim svitanjem, uspavljuješ sebe suzama i alkoholom, biraš između heroina i metka u slepoočnicu. Ne kontaju oni ni manje dramatične dileme. Nisu nužno zlobni kada omalovažavaju ono kroz šta prolaziš, već je to prosto priča kako sit gladnom ne veruje niti ga može razumeti. Svejedno su razgnevljujuće naporni i zaista, ZAISTA bi mogli već jednom da ukapiraju kako valja kušovati o onome što ne znaš i nećeš nikad znati. U nekim drugim slučajevima posredi su skotovi sa malo ili nimalo empatije, bezobrazno i patološki neosetljivi na bilo šta u vezi sa tuđim emocijama. Oni uobraženo i drkadžijski pokušavaju dominirati pičkarajući ljude jer pate i stradaju. Gora varijanta ove sorte su sadisti koji uživaju u čeprkanju po ranama, trolovi što se hrane maltretiranjem, ponižavanjem i iluzijom superirnosti koju aktivira prizor tuđeg trpljenja. Ako iko zaslužuje ranije pomenutu pepeljaru u zube to je ova bagra, psihopatološki otpad sveta, smrdljiva pacovska legija abnormalnih štetočina.

 

6. NEKI OD OVIH LJUDI SU OBIČNI PREVARANTI. Bilo da pričaju o lečenju raka raw vegan dijetom, davanju izbeljivača autističnoj deci, sumnjivim jogama, zurenju u jebeno Sunce, self-help metodama koje deluju u roku od dva minuta, crkvi u kojoj se veruje da molitva odagnava sve bolesti, ove gnjide cinično i hladno koriste druge za svoju korist, nekad zapravo sitnu i trivijalnu. Njihovo negiranje pravih uzroka i prirode patnje ima gnusne motive, a optimizam serviran tom grabljivom propagandom samo je udica za očajne, lakoverne, lude, glupe i izgubljene. Antivakserski lobi je pravi primer za to, sa svojim užasnim, bezmerno arogantnim i u nekim slučajevima isto toliko glupim sveštenicama koje na fb profilima imaju tonu sladunjavih fotki prekrivenih drečeće-patetično-idiotskim 'motivacionim' porukama, tobožnjim citatima velikih ljudi, primitivnim simplifikacijama svega i svačega. Foliraju se kao im je divno dok riljaju po bašti i piju smutije, jedu hranu bez mnogo hranljive i gurmanske vrednosti, žive smerno i trezno ( a kanabisovo ulje, to ništa, a? ). Njihov marketing ( i pripadnost ovom kultu ) zahteva usiljenu, neprirodnu veselost nastalu tobože od stvari koje mogu oduševiti samo ako si inače u konstantnoj euforiji, ili bar na esidu. Gori i od prethodno pomenutih sadista – a ponekad i sami sadisti - oni šire već skoro zaboravljene bolesti, mržnju, nasilje, zlo, kulturu zlostavljanja i zapostavljanja dece. Sve to uz izveštačeni osmeh, plitke optimističke poruke i pozu prosvetljene, spokojne duhovne elite. Pepeljara u njušku je predobra za njih.

 

 

Sreća je varljiv, problematičan koncept, a put do nje niti je jasan i jednostavan, niti ga za svakog ima. Ali objasni ti to ljudima skroz nespremnim na brutalnu, bolnu iskrenost prema sebi. Oni će do kraja sveta nervirati okolinu neopravdanim optimizmom i arogantnim stavom kvazimudraca koji je skapirao stvari, čovek. Tome prosto nema pomoći. 

negde, sada

         

U ovom spokojnom času, dok ističe

trenutni stih

ženi što ulicom mračnom

na počinak hita bez pratnje

prikrada se, tuđinskih želja

i neumoljivo tih

grabljivac s nožem da plodove bere

krvave, samrtne patnje

U ovom deliću sekunde,dok jednom

trepneš okom

negde na rubu šume, sa mirnim

ponosom zveri

Muškarac zakopava dete

u grobu po' metra dubokom

i nastavlja dalje leševima

svoju vrednost da meri

U ovom trenu dok udisajem

šire se tvoja pluća

memljiva tama podruma

negde robinju skriva

koja mesecima preklinje

za milost

brzog smaknuća

mučitelja koji satire sporo

njenu dušu i tkiva

A ti si na sigurnom

stihove čitaš

i ruke dželata

ne sežu ka tebi

niti ikad hoće

barem ti se čini

ali, ni sve žrtve

očekivale nisu

omču oko vrata

niti da radi

zadovoljstva zveri

potonu u tmini

Negde, upravo

sada,

neko

nevidljiv

tone...