čudovišta u mojoj familiji

duška kulenović - varagić

To je to. Moj život konačno je došao do one tačke koju sam do sada viđao samo u filmovima. Znao sam da će se desiti pre ili kasnije, i da će tada neke istine početi da izlaze na videlo. Ukratko: ja sam na dijalizi, nemam stalni pristup za dijalizu, imam još jedno jedino mesto gde se nalazi privremeni venski kateter. Jedno jedino, svi ostali krvni sudovi u koje bi se to moglo staviti istrošeni su i oštećeni od prethodnih venskih katetera. Kateter se ne sme trenutno zameniti trajnim zbog krvnih ugrušaka koje imam i u veni i aretriji. Ako se otkinu tokom operacije, mogu me ubiti. Ako ne budem imao operaciju pre ili kasnije sigurno umirem jer neću imati preko čega da se dijaliziram. Jedino što sada mogu je da uzimam lekove protiv tromboze i čekam da on rastvori trombove. A dok čekam, imam da kažem sledeće: moja sestra i zet, Duška i Aleksandar Kulenović , su odvratni, odvratni ljudi. Učinili su meni i mojoj porodici milion zlih stvari, vrlo promišljenom, podlo i koristoljubivo. Isisali su iz nas svaku moguću korist, i sada prosto čekaju da ja i moja majka, ljudi koji smo ih materijalno obezbedili, prosto umrемо. Štaviše, Duška Kulenović dolazi u MOJU kuću da me mojoj majci kleveće i da je okreće protiv mene.

 

Rekao sam prekjuče sestri da ću početi da širim informacijem o njoj i zetu. Zet je đanki i kriminalac. Više o tome u drugom tekstu. Hoću da kažem, ako se meni nešto loše desi – batine ili gore – za to je kriv ovaj čovek po imenu Aleksandar Kulenović:

 

Moja sestra je brutalno izdala svoju porodicu. Udala se za sociopatskog narkomana sa kojim je svoje najbliže srodnike prešla ko zna koliko puta. Na ostavinskoj raspravi 2007. moja majka i ja odrekli smo se svog nasledstva – ja polovine, keva SVEGA – zbog ovog jadnog parazita i njene dece. Aploudovaću jednom i dokumenta da se to sve lepo vidi. Moja sestra od toga ima ogroman stan i desetine hiljada eura na računu ( ima i on ). Kako nam se zahvalila? Fizički je napala moju majku na parkingu suda. Kleveće me okolo da sam je prevario. Za deset godina mog dijaliziranja nijednom se nije ponudila da pomogne. Ignorisala je poprilično i moju majku dok se lečila od raka ove godine. Glavno da smo keva i ja kjonstantno davali pare dok se njen mužić ubijao od dopa a nju kuče nije imalo za šta da ujede.

 

Nikad neću prežaliti sve što sam žrtvovao za ove užasne ljude. Nikada.

Nastavak u sledećem broju.

parazit sa kožom žene

Dok glumiš plahog goluba

sa polomljenim krilom

dok mi pričaš bajku 

koja srce slama

u moj život kao bolest

gnusnom, smradnom silom

klizi fantom čije srce vodi hladna tama


Lešinarka me tiho čeka pokraj mojeg groba

sve što je uradila vodi svesna zloba.


Ljudskosti po njoj ja nemam, nit' ona za druge

vampir ne zna osobe, samo plen i sluge

ti si prazni lažnjak, tek surogat čoveka

neka tvoje gnjilo telo muljem vuče reka


U svemu zakazala

ni u čemu dobra

kad klevećeš i prosiš

to sikće gladna kobra

nevesta vampira

naložnica laži

bezvredni parazit

krvav nož iz mraka

razmaženi monstrum

koji žrtve traži

dobijajući sve na tacni

zbog muža

dece

braka


Jadna, sitna ljigava sramota ženskog roda

rada da to malo obraza u sekundi proda


I, kakav je osećaj kad te bližnji gledaju

kao gnusnog pacova i manje od čoveka?


Kako je kad žele da te pravdi predaju

jer boluješ od besnila kojem nema leka?


Reci, bivša sestro, i radoznalost ublaži:

kakav je to osećaj

kad život se sastoji

od strvinarskog čekanja

i uništiteljskih laži?

prozor u pakao: antivakseri i njihove male žrtve

Zlo je svuda. Na ulicama, iza šaltera pošte, u gradskoj kući, na stadionu, u školama, porodičnim 

kućama i stanovima… širi se, diše i razara tamo gde su ljudi. Tiha, prikrivena armija mrtvookih, 

hladnih, nemilosrdnih despota očajnički fokusiranih na kontrolu, moć, teror, koristoljublje i 

dominaciju bezobzirno i gladno, poput crva u lešu i termita u stablu, buši svojom glađu tunel ka 

ciljevima toliko izopačenim i sebičnim da svako iole saosećajan mora pred njima zadrhtati dubinom 

svog bića. Oni traže podršku i saveznike, ali bez žrtava nisu ništa. A ko može biti bolja žrtva od 

sopstvenog bolesnog, bespomoćnog deteta?

 

Ova groteskna, odvratna karikatura majke vrlo očigledno truje i izgladnjuje rođeno autistično dete. 

Truje ga kapima varikine, ukida normalna jela, od januara mu uskraćuje osnovne hranljive sastojke. 

Dete je toliko izgladnelo da krade i jede sve što dohvati, a njegova monstruozna okotiteljka to tumači 

ka simptome Pike koji se OPET JAVLJAJU. Znači, dokazi da dete možda umire od gladi već su bili 

prisutni, a ona ništa nije preduzela. Takođe, dete plače kada vidi hranu koju ona priprema. Poji ga 

MORSKOM VODOM ( !!! ), klistira ko zna čime sve ( verovatno varikina i kafa, možda i urin ), 

kupa slanom vodom, daje mu zeolit na koji je loše reagovao, ignoriše savete nastavnika da mu daje 

normalnu hranu… i na kraju opet pita iste skotove koji su joj ove gadosti preporučili šta i kako dalje 

da postupa. Krvarenje iz nosa, prehlada sa povišenom temperaturom, oscilacije smeh i plač, 

očigledna izgladnelost… sve to ovom čudovištu bez empatije i savesti nije dovoljno da se dozove 

pameti, koju možda i nema. Potpuno ignoriše patnju svog malog sina, koristeći ga kao laboratorijskog 

pacova za 'dokazivanje' suludih ideja. Hoće li ovo dete preživeti svakodnevnu torturu? Ako je i 

preživi, imaće mentalne posledice do smrti. 

 

Idemo dalje. Ovo je snimak tzv. Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju ( i obavezne bolesti 

) na Tv Pinku 10. 6. 2015. Ovde ću se fokusirati na jedan jedini detalj koji počinje na 4 : 28. Jedna od 

istaknutih antivakserskih trovačica i gošći u emisiji - Ljiljana Kostić, jeziva žena mrtvih očiju i lica 

nalik na bezizražajnu masku koja govori - saopštava svoje vrlo tragično iskustvo sa vakcinama. Ne 

ulazim u to koliko je i da li je uopšte sve to istina jer me sada zanima nešto drugo:

 

Dakle, ova žena je upravo pred TV kamerama rekla kako joj je beba umrla a da pri tom nije ispoljila 

baš nikakve emocije. Ništa. Takvim tonom pričaš šta si kupio u radnji. Zapravo, ne – čak i o banalnoj 

kupovini ljudi govore sa više emocija. Ovako govori bezosećajni robot, psihopata, osoba tako plitkog 

i abnormalnog temperamenta da je to zastrašujuće. Sve i da laže, kako može to da radi tako 

hladnokrvno? I kako može da priča takve laži?

 

Idemo dalje, sve dalje od razuma, samilosti i bilo čega nalik na roditeljsku ljubav. Jedna Slovenka 

zlostavlja dete varikinom i izgladnjivanjem. Postuje slike sve gorih dečakovih rana. Evo prve, od 5. 

septembra:

 

Onda dolazi naredna, 24. septembar:

 

Poslednja:

 

Čak ni ova 'majka' ne negira očigledno pogoršanje, spominje gnoj, kašalj, pad imunog sistema, dve 

nedelje odsustva iz škole… ali ne odustaje od torture. Pita za savet iste moralne i mentalne nakaze 

koje su joj pomogle u zločinu. Jedna od prvosveštenica te ogavne menažerije, Lora Skinner, 

preporučuje joj šarlatanski proizvod koji 'leči' umišljeni uzrok stvarnih bolesti. Ovo dete ne dobija 

pomoć, samo maltretman. Koji sprovode žene. Majke. Navodne negovateljice, zaštitnice, tobože 

zainteresovane za tuđu dobrobit.

 

 

Zaista, Internet je prozor u mnoge male paklove koji se odvijaju iza zatvorenih vrata porodičnih kuća 

i stanova. Vlasti se ne mešaju. Zakon ćuti. Čudovišta divljaju. Čudovišta kakvih ima i u vašem gradu, 

komšiluku, zgradi. Postoji li mogućnost da ih zaustavimo?

 

Bojim se odgovora na to pitanje.

prepoznati skriveno zlo

 

Svet je bogat čovekolikim pantljičarama koje, računajući na našu
zavedenost njihovom ljudskom spoljašnjošću, udovoljavaju svojim
moralno slepim zahtevima pa uzimaju, otimaju, uništavaju i truju šta i koga mogu. Zato je potrebno naučiti znake upozorenja kojiotkrivaju nemilosrdan pogled hijene ispod papirno tankog osmeha i tobože dobroćudne persone. Podstaknut ljupkim iskustvima sa ovakvim spodobama, kao i stručnom literaturom te crnom hronikom, napravio sam spisak znakova upozorenja na koje valja obratiti pažnju u međuljudskim odnosima. Ovde ću pročavrljati o nekima od pomenutih.

Ima mnogo društvenih štetočina koje tiho pletu mreže u komunikaciji i vezama. Niti je moguće niti smisleno reči ko je tu tačno najgori, ali valja prepoznati gmazove koji su naročito zajebani i ogavni kada ih bolje upoznaš. A to su oni što imaju manjak emocija. Ne samo emocija u smislu savesti, nego generalno gledano. Jer takvi su spremniji na zlo od drugih.

Recimo da upoznaš osobu ( ili osobe, kao što su npr identične bliznakinje ) koja izgleda uglavnom prijatno relaksirano i nekako flegmatično. Milina, je l' da, takvi ljudi deluju opuštajuće na okolinu. Onda počneš polako da shvataš kako te dve ( da ostanem pri primeru bliznakinja, zgodan je ) usta ne zatvaraju o drugim ljudima, i kako skoro ništa dobro o njima nemaju da kažu. Sledeće zapažanje bude o tome kako jednako otrovno polivaju po svakom – najboljim prijateljima, novim poznanicima… što je ipak neuobičajeno. Ti onda proveriš njihovu priču, upoznaš te ljude – i totalno se zbuniš. Jer svi su oni bolji nego što ih tračare predstavljaju. Šta to znači? Pa ne samo to da su one otrovne, manipulativne i lažljive, već da se emotivnu ne vezuju baš ( ako imalo ) ni za sopstvene prijatelje. Tretiraju ih kao da su stranci. Rade protiv njih. A to već može značiti kako nisu flegmatične nego naprosto siromašne emocijama, obdarene abnormalnim temperamentom. Naročito ako vidiš da njihove emotivne reakcije, bez obzira na situaciju, ne prelaze nivo koji je mlak, plitak i nekako neuverljiv.

 

Da li su im oči prazne i neodgonetljivog izraza, ili bez ikakvog izraza? Glas ravan, lica često bezizražajna? Verbalna komunikacija čudnovato suzdržana, nepotpuna? Tim gore.

Da li su sklone vrlo grubim šalama što se zapravo svode na verbalno zlostavljanje? Uživaju li vidljivo u njima? Ponavljaju li ih u svakoj mogućoj prilici, nikada se ne izvinjavajući, racionalizujući ih, kriveći žrtvu za sopstveno ponašanje? Šire li uz to tračeve koji mogu ozbiljno naškoditi ljudima, upadljivo ne mareći za posledice? Onda deluju kao sadistkinje bez empatije i savesti. Da li za ovakvo isto ponašanje viđeno kod drugih iznose energičnu osudu, nesvesne ironije takvog osuđivanja? Onda im možda ozbiljno fali introspekcije.

Izražavaju li, posredno ili neposredno, ideju da su iznad drugih, bolje, superiorne, iako nema dokaza za to? Postoji li arogancija u obraćanju drugima, čak i kada je očigledno potpuno neisprovocirana, kao veštački ubačena u razgovor? Odlikuje li ih odsustvo bilo kakvih dugoročnih planova, pasivan i nesređen životni stil nalik plutanju trupca niz reku? Ispoljavaju li čudnu, pomalo infantilnu i za njihovu inteligenciju neobjašnjivu površnost koja praznu priču o nečemu izjednačava sa činjenjem i postizanjem nečega? Pokazuju li natprosečnu sklonost ka tome da im ljudi, ciljevi i situacije dosade, postanu nezadovoljavajući i prazni? 

Ove hipotetičke bliznakinje koje dele istu genetiku i vaspitanje manifestuju, u nešto blažoj i nekompletnijoj meri, neke osnovne psihopatske crte. One u prvom redu zavise od genetike. To nije zaista retkost, ovakvih ljudi ima ali im niko ne postavlja dijagnozu. Ne bave se kriminalom, često ni fizičkim nasiljem, ne završavaju u kaznenim i psihijatrijskim institucijama ( najčešće). Međutim, njihovo postojanje neraskidivo je vezano za povređivanje ljudi. Naročito ako imaju decu, ili se dočepaju službenog položaja koji daje moć nad drugima. Najmanje što će učiniti je ostrakizovanje pojedinaca i emotivno povređivanje. Doduše, nije isključeno da će neko ostati praznog novčanika, zauvek uništene reputacije, istraumiran i fizički zlostavljan. Pa i gore. Mnogo toga zavisi hoće li ovakva abnormalna ličnost doživeti poklapanje za druge nepovoljnih, za nju odgovarajućih društveno-političko-materijalnih uslova koji dozvoljavaju iživljavanje bez kazne. Samo se treba setiti Hitlera.