prepoznati skriveno zlo

 

Svet je bogat čovekolikim pantljičarama koje, računajući na našu
zavedenost njihovom ljudskom spoljašnjošću, udovoljavaju svojim
moralno slepim zahtevima pa uzimaju, otimaju, uništavaju i truju šta i koga mogu. Zato je potrebno naučiti znake upozorenja kojiotkrivaju nemilosrdan pogled hijene ispod papirno tankog osmeha i tobože dobroćudne persone. Podstaknut ljupkim iskustvima sa ovakvim spodobama, kao i stručnom literaturom te crnom hronikom, napravio sam spisak znakova upozorenja na koje valja obratiti pažnju u međuljudskim odnosima. Ovde ću pročavrljati o nekima od pomenutih.

Ima mnogo društvenih štetočina koje tiho pletu mreže u komunikaciji i vezama. Niti je moguće niti smisleno reči ko je tu tačno najgori, ali valja prepoznati gmazove koji su naročito zajebani i ogavni kada ih bolje upoznaš. A to su oni što imaju manjak emocija. Ne samo emocija u smislu savesti, nego generalno gledano. Jer takvi su spremniji na zlo od drugih.

Recimo da upoznaš osobu ( ili osobe, kao što su npr identične bliznakinje ) koja izgleda uglavnom prijatno relaksirano i nekako flegmatično. Milina, je l' da, takvi ljudi deluju opuštajuće na okolinu. Onda počneš polako da shvataš kako te dve ( da ostanem pri primeru bliznakinja, zgodan je ) usta ne zatvaraju o drugim ljudima, i kako skoro ništa dobro o njima nemaju da kažu. Sledeće zapažanje bude o tome kako jednako otrovno polivaju po svakom – najboljim prijateljima, novim poznanicima… što je ipak neuobičajeno. Ti onda proveriš njihovu priču, upoznaš te ljude – i totalno se zbuniš. Jer svi su oni bolji nego što ih tračare predstavljaju. Šta to znači? Pa ne samo to da su one otrovne, manipulativne i lažljive, već da se emotivnu ne vezuju baš ( ako imalo ) ni za sopstvene prijatelje. Tretiraju ih kao da su stranci. Rade protiv njih. A to već može značiti kako nisu flegmatične nego naprosto siromašne emocijama, obdarene abnormalnim temperamentom. Naročito ako vidiš da njihove emotivne reakcije, bez obzira na situaciju, ne prelaze nivo koji je mlak, plitak i nekako neuverljiv.

 

Da li su im oči prazne i neodgonetljivog izraza, ili bez ikakvog izraza? Glas ravan, lica često bezizražajna? Verbalna komunikacija čudnovato suzdržana, nepotpuna? Tim gore.

Da li su sklone vrlo grubim šalama što se zapravo svode na verbalno zlostavljanje? Uživaju li vidljivo u njima? Ponavljaju li ih u svakoj mogućoj prilici, nikada se ne izvinjavajući, racionalizujući ih, kriveći žrtvu za sopstveno ponašanje? Šire li uz to tračeve koji mogu ozbiljno naškoditi ljudima, upadljivo ne mareći za posledice? Onda deluju kao sadistkinje bez empatije i savesti. Da li za ovakvo isto ponašanje viđeno kod drugih iznose energičnu osudu, nesvesne ironije takvog osuđivanja? Onda im možda ozbiljno fali introspekcije.

Izražavaju li, posredno ili neposredno, ideju da su iznad drugih, bolje, superiorne, iako nema dokaza za to? Postoji li arogancija u obraćanju drugima, čak i kada je očigledno potpuno neisprovocirana, kao veštački ubačena u razgovor? Odlikuje li ih odsustvo bilo kakvih dugoročnih planova, pasivan i nesređen životni stil nalik plutanju trupca niz reku? Ispoljavaju li čudnu, pomalo infantilnu i za njihovu inteligenciju neobjašnjivu površnost koja praznu priču o nečemu izjednačava sa činjenjem i postizanjem nečega? Pokazuju li natprosečnu sklonost ka tome da im ljudi, ciljevi i situacije dosade, postanu nezadovoljavajući i prazni? 

Ove hipotetičke bliznakinje koje dele istu genetiku i vaspitanje manifestuju, u nešto blažoj i nekompletnijoj meri, neke osnovne psihopatske crte. One u prvom redu zavise od genetike. To nije zaista retkost, ovakvih ljudi ima ali im niko ne postavlja dijagnozu. Ne bave se kriminalom, često ni fizičkim nasiljem, ne završavaju u kaznenim i psihijatrijskim institucijama ( najčešće). Međutim, njihovo postojanje neraskidivo je vezano za povređivanje ljudi. Naročito ako imaju decu, ili se dočepaju službenog položaja koji daje moć nad drugima. Najmanje što će učiniti je ostrakizovanje pojedinaca i emotivno povređivanje. Doduše, nije isključeno da će neko ostati praznog novčanika, zauvek uništene reputacije, istraumiran i fizički zlostavljan. Pa i gore. Mnogo toga zavisi hoće li ovakva abnormalna ličnost doživeti poklapanje za druge nepovoljnih, za nju odgovarajućih društveno-političko-materijalnih uslova koji dozvoljavaju iživljavanje bez kazne. Samo se treba setiti Hitlera.