Dok glumiš plahog goluba
sa polomljenim krilom
dok mi pričaš bajku
koja srce slama
u moj život kao bolest
gnusnom, smradnom silom
klizi fantom čije srce vodi hladna tama
Lešinarka me tiho čeka pokraj mojeg groba
sve što je uradila vodi svesna zloba.
Ljudskosti po njoj ja nemam, nit' ona za druge
vampir ne zna osobe, samo plen i sluge
ti si prazni lažnjak, tek surogat čoveka
neka tvoje gnjilo telo muljem vuče reka
U svemu zakazala
ni u čemu dobra
kad klevećeš i prosiš
to sikće gladna kobra
nevesta vampira
naložnica laži
bezvredni parazit
krvav nož iz mraka
razmaženi monstrum
koji žrtve traži
dobijajući sve na tacni
zbog muža
dece
braka
Jadna, sitna ljigava sramota ženskog roda
rada da to malo obraza u sekundi proda
I, kakav je osećaj kad te bližnji gledaju
kao gnusnog pacova i manje od čoveka?
Kako je kad žele da te pravdi predaju
jer boluješ od besnila kojem nema leka?
Reci, bivša sestro, i radoznalost ublaži:
kakav je to osećaj
kad život se sastoji
od strvinarskog čekanja
i uništiteljskih laži?
